Vest da je američki predsednik demokrata Džo Bajden posle višenedeljnog unutarstranačkog pritiska odlučio da se povuče iz predizborne trke stavila je tačku na priču koja je, uz atentat na republikanca Donalda Trampa, bila glavna tema u američkoj javnosti poslednjih nedelja.
Bajdenova odluka otvorila pitanje je da li će ga, po njegovoj želji, na mestu predsedničkog kandidata zameniti Kamala Haris, aktuelna potpredsednica SAD, kao i da li demokrate imaju dovoljno vremena da reorganizuju kampanju i povećaju šanse za pobedu u novembru.
Stručnjaci sa kojima je Glas Amerike razgovarao navode da je Bajden mogao i drugačije da „tempira“ konačnu odluku o pojavljivanju na glasačkom listiću, kao i da očekuju još intenzivniju kampanju narednih meseci, ali i da bi šansu u Demokratskoj partiji sada mogla da dobiju nova lica.
- Proteklih nedelja se postepeno pojačavao pritisak na predsednika, od članova njegove stranke, ljudi iz Predstavničkog doma, senatora, guvernera, članova drugih institucija. Odluci su doprinele i ankete koje ne samo da su pokazivale da Bajden zaostaje za Trampom na nacionalnom nivou i u ključnim državama već, podjednako važno, da je većina demokratskih glasača došla do tačke da želi da se on povuče iz trke - kazao je za Glas Amerike Alan Abramovic, počasni profesor političkih nauka na Univerzitetu Emori u Atlanti.
Za Čarlsa Kapčana, višeg saradnika u vašingtonskom Savetu za međunarodne odnose (CFR) i bivšem savetniku za evropska pitanja u administraciji predsednika Baraka Obame, Bajdenova odluka je "hrabra, teška, ali i neophodna", jer se povećavao pritisak članova stranke i donatora, a pitanje njegovih godina dominiralo je vestima.
- Moja pretpostavka je da će se, pošto ju je Bajden podržao, Haris pojaviti kao nova predsednička kandidatkinja. Ona će izabrati guvernera jedne od ključnih država da joj bude kandidat za potpredsednika. To će biti ratifikovano na Demokratskoj (nacionalnoj) konvenciji. A nas čeka trka ka novembru - objašnjava Kapčan.
On ocenjuje da će kampanja sada postati "sve žešća i da će (savezne) države koje su možda čvrsto bile u Trampovoj koloni sada da se vrate u neizvesnu".
Kapčan smatra i da sledi borba republikanaca i demokrata za neodlučne birače, pogotovo u ključnim državama poput Mičigena, Viskonsina i Pensilvanije, uz ocenu da je republikanac Donald Tramp to najavio izborom senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za potpredsedničkog kandidata.
- Amerikanci sada imaju dobar, jasan izbor pred sobom. Vens i Tramp, mnogo više su neoizolacionisti. Demokrate, bez obzira ko završi na listiću, mnogo su više internacionalističke, za savezništvo, za Ukrajinu. A sada mislim da ćemo videti jednu vrstu žestokog, direktnog takmičenja koje Amerikanci zaslužuju - smatra Kapčan.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
Bonus video: