Posle mnogih prenemaganja i dilema oće piški, neće piški, predsednik Bajden je prelomio - ili su mu (pre će biti) prelomili - i obznanio da odustaje od kandidature za predsednika SAD.
Po delu diletantskog sveta, što će reči u državama C i D produkcije, koje mobilizaciju tradicionalno brkaju s pobedom - mada u ovom slučaju verovatno neće pobrkati - raširio se cunami oduševljenja, đeljanja ražnjeva za zečeve u šumi i kovanja planova bez krčmara. Kad se Tramp uspentra na vlast - računaju belosvetski luzeri - našim carstvijima i srećama neće biti kraja. Ali suština fenomena Tramp i jeste podizanje nada bez krčmara svih onih koji nemaju čemu da se nadaju. Uzalud će biti sve nade njihove, ali to je njihov problem.
Veći problem i još veća nevolja je što se i deo američkog sveta i dobar deo država A i B produkcije takođe pretvaraju u luzere. Odnos svetskih snaga vrlo je sličan odnosu Bajden-Putin, čak i fizički. Deo svetske populacije - po svemu sudeći manji - koji se zalaže za umerenost, toleranciju i racionalan pristup problemima, dezorijentisan je i nespretan koliko i Bajden, dočim je drugi (veći) deo sveta jednako sumanut i galamdžijski koliko i Tramp. Ostavimo mi po strani belosvetske luzerske nade, hajde da vidimo šta se događa u našoj avliji, naročito u organu cincarsko-kalburske čaršije, Rotopalanci. Bilo je sasvim predvidivo - već se događalo - da će Politika uvećanje šansi za Trampovu pobedu iskoristiti za smatranja na temu a da đe smo mi tune i kakve će koristi za srpsku istoriju i život doneti pobeda Donalda - umal, grešna mi duša, ne napisa „Daka“ - Trampa.
Bilo je samo pitanje koje li će se od rotopalankinih britkih pera poduhvatiti tog posla. Na kraju se pokazalo da je posao zapao Tijaniću u pokušaju, Aleksandru Apostolovskom. Btw, prava je šteta što narečeni novindžija nije jedan od glavnih likova u TV seriji „Bolji život“.
Takođe je bilo predvidivo - i to se događalo, pa se ponavlja kao farsa - da će Apostolovski kao keca iz rukava izvući N. N. Srbe iz Milvokija. Apostolovski je prethodno podsetio da je uoči prošlih izbora neki Bajdenov operativac spočitnuo zvaničnoj Srbiji da se „meša u američke izbore“. I vaistinu, zvanični beogradski prsti su bili umešani u poslove i dane nekakve organizacije „Srbi za Trampa“, što u američkoj optici nije bilo ništa nedolično.
Apostolovski, ne bez trijumfalizma, zaključuje da je tadašnje otvoreno srbsko navijanje za Trampa prošlo bez ikakvih posledica, što je tačno. Apostolovski sada pretpostavlja da će 30.000 Srba iz Milovkija biti presudni za Trampovu pobedu na izborima i da će to Tramp znati da ceni.
I to se može pokazati kao tačno, bar u prvom delu - u kome Milvoki Srbi „presuđuju“ u korist Trampa - ali uopšte nije izvesno da će to Tramp znati da ceni. Onomad smo apsolvirali da Tramp, osim sebe, nikog i ništa ne ceni.
Ali ovaj svet je dospeo u fazu u kome gotovo niko ništa i nikog ne ceni, tako da će pičvajzi koji će uslediti, u slučaju da Tramp pobedi, biti debelo zasluženi.