Američka potpredsednica Kamala Haris počela je kampanju za predsedničke izbore mitingom u Viskonsinu, prvi put u ulozi verovatne kandidatkinje Demokratske partije, pošto je osigurala dovoljno glasova delegata za nominaciju.
Delegati bi trebalo formalno da imenuju predsedničkog kandidata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu u avgustu.
Haris je na jučerašnjem mitingu u Viskonsinu, jednoj od ključnih država za ishod izbora u novembru, poručila da "put do Bele kuće vozi kroz Viskonsin" i obećala da će ujediniti demokrate.
“Obećavam vam da ću narednih nedelja nastaviti da ujedinjujem stranku da bi smo bili spremni da pobedimo u novembru", poručila je Haris, prenosi AP.
Naglasila je i da će jedan od ciljeva njenog mandata, ako pobedi na izborima, biti da ojača srednji klasu.
"Verujemo u budućnost gde svaka osoba ima šansu ne samo da prežviljava nego da napreduje, budućnost gde ni jedno dete ne mora da odrasta u siromaštvu, gde je svaki radnik slobodan da se pridruži sindikatu", kazala je Haris.
Takođe je napala bivšeg predsednika i republikanskog kandidata Donalda Trampa, upoređujući svoje iskustvo tužiteljke sa tim što je bivši predsednik osuđen za krivično delo.
"U ovoj kampanji, obećavam vam da ću ponosno upoređivati svoje rezultate sa njegovim bilo kog dana...Da li želite da živite u zemlji slobode, saosećanja i vladavine prava, ili u zemlji haosa, straha i mržnje", upitala je Haris i optužila Trampa da želi da unazadi zemlju.
Navela je i niz liberalnih prioriteta, između ostalog da će proširiti pristup abortusu nakon odluke Vrhovnog suda da ukine to pravo na federalnom nivou.
"Zaustavićemo ekstremnu zabranu abortusa Donalda Trampa zato što verujemo ženama da same donose odluke o svojim telima a ne da im vlada govori šta da rade. Kada Kongres usvoji zakon o obnovi reproduktivnih sloboda, potpisaću ga kao predsednica SAD", istakla je Haris.
Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, sprovedenoj među registrovanim biračima u ponedeljak i utorak nakon što se predsednik Džo Bajden povukao iz trke, Haris ima prednost u odnosu na Trampa od 44 naprema 42 procenta na nacionalnom nivou.
Prethodna istraživanja javnog mnjenja, urađena pre Bajdenove odluke, pokazivala su da su izjednačeni, ili da Tramp ima prednost od jednog procenta.
U utorak su kandidaturu Haris podržali i lideri demokratske većine u Senatu Čak Šumer i manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris.
"Sada kada je proces sproveden, ovde smo danas da podržimo potpredsednicu Kamalu Haris", rekao je Šumer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Džefrisom. Dodao je da je "nesebična odluka" predsednika Bajdena da se povuče iz trke "dala Demokratskoj stranci šansu da se ujedini u podršci novom kandidatu".
Prema podacima Asošijeted presa objavljenim kasno u ponedeljak, više od 3.000 delegata podržalo je Haris, čime je lako prevaziđena većina od 1.976 koja će joj biti potrebna na konvenciji da bi dobila nominaciju. Broj je zasnovan na javnim saopštenjima stranke u državama i intervjuima sa pojedinim delegatima, navodi AP.
"Radujem se što ću uskoro zvanično prihvatiti nominaciju", rekla je Haris kasno u ponedeljak.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo/ N. V.)
Bonus video: