Mariji je danas potrebna naša pomoć!
Marija Milošević, profesorka engleskog jezika iz Smedereva, doživela je stravičnu nesreću na letovanu u Tunisu u julu davne 2014. godine, međutim, posledice koje su ostale bile su kobne - ostala je potpuno paralisana, ali njena borba najzad se isplatila.
Marija koja već deset godina vodi tešku bitku zarad još životnih radovanja i osmeha, te 2014. godine izgubila je svaku nadu da će se ponovo radovati životu koji je tek bio pred njom. Podsetimo, Marija je u julu 2014. doživela strašnu saobraćajnu nesreću u Tunisu, kada joj je u trenutku život prošao pred očima. Međutim, iz te bitke izašla je kao pobednik, a najveću podršku pronašla je u svojoj porodici i suprugu Ivanu Vasiću.
- Nesreća je ostavila trajne posledice, ali i dan danas imam fizikalne terapija, kao i redovne posete klinici, i kroz sve to se borim i trudim se da ostanem pozitivna i jaka. Ono što je dobro jeste da sam uspostavila disanje i da se osećam poprilično stabilno. Međutim, nemam pokrete ruku i nogu, ali svakodnevno imam terapije kako bi se održala pokretljivost zglobova, još uvek sanjam da hodam - ispričala je za Kurir Marija.
Tokom razgovora prisetila se same nesreće i onoga što je bilo posle toga. Kako kaže, tada bolove nije osećala zbog svih lekova i sedativa, ali psihički je bila izuzetno loše.
- Sam taj početak bio je mnogo težak, iziskivao je mnogo i novčanih sredstava i volje, dugo je trebalo da se oporavim i izađem iz tog začaranog kruga, ali sada je sve to iza mene - rekla je ona i dodala:
- Sećam se svega od trenutka nesreće, zadobila sam stravične povrede, ali sam sačuvala glavu i zdrav razum. Još pamtim kada sam posle toga sebi rekla "Dobro je, preživela sam", ali nisam ni znala šta me tek sve čeka. Dugo nisam prihvatala šta mi se dešava, sve do jednog momenta kada mi realnost udarila šamar. Medicinska sestra je ušla u sobu i donela mi je hranu, u jednom trenutku, nešto je hitno iskrslo, a poslužavnik je ostao na mom stomaku, tada sam shvatila da ja ništa ne mogu više sama. Trgla sam se, ali sam želela da se borim - kaže naša sagovornica i ističe za sebe da je veliki optimista i borac.
Marija danas radi kao prevodilac za nekoliko agencija, kako kaže, iako joj je u neku ruku dan manje-više isti, trudi se da ga učini drugačijim. Druži se, izlazi često do grada, a najviše uživa u posetama gradskom pozorištu zajedno sa svojim suprugom.
- Proslavili smo godišnjicu braka u maju, Ivan i ja se dugo poznajemo i dugo smo zajedno, ali kao i svi, i mi smo imali teške trenutke pogotovo što je bilo mnogo toga čemu smo oboje trebali da se prilagodimo, ali zahvaljujući mojoj porodici i Ivanu, koji su uvek bili tu, uspevam u svemu što zamislim - ispričala je naša sagovornica.
Mariji bi i danas dobro došla naša pomoć, s obzirom na to da sama borba i velika želja nekada nisu dovoljni. Lečenje i terapije koje su joj preko potrebne, iziskuju mnogo novčanih sredstava, stoga pozivamo sve koji su u mogućnosti da pomognu na ovaj način ovoj hrabroj ženi.