Maloletnički kriminal je u porastu: pljačke, porodično zlostavljanje, silovanja, nanošenje teških i lakih telesnih povreda, razbojništva - pokazuje najnoviji godišnji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. Istovremeno, opšti kriminal beleži pad.
Protiv mlađih od 18 godina policija je lane podnela 2.598 krivičnih prijava, što je za 188 više nego godinu pre toga. Vrhovno javno tužilaštvo objavilo je da je 26 osoba starih između 14 i 18 godina počinilo isto toliko ubistava, od čega sedam teških! Samo godinu pre toga, maloletnici su usmrtili sedam osoba. Pri tom, u ovu mračnu statistiku ne spada masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar", jer je počinilac u to vreme bio mlađi od 14 i krivično neodgovoran.
Podaci RZS pokazuju još da je za dela protiv života i tela, u šta spadaju i nanošenje telesnih povreda i ubistva, lane osuđeno 210 ispod 18, a 2020. njih 151.
Sudeći prema policijskim prijavama, maloletnici se lane sumnjiče i za 13 silovanja, devet obljuba sa detetom, 74 slučaja nasilja u porodici, 317 primera nasilničkog ponašanja, 61 ugrožavanje javnog saobraćaja...
Od 12 osuđenih za ubistvo, dve su devojke. Jedan počinilac dobio je maloletnički zatvor, pet zavodske mere, a svi ostali vaspitne. Za teško ubistvo osuđena je jedna osoba i ona je dobila samo mere pojačanog nadzora.
Da se u celom svetu beleži blagi trend povećanja krivičnih dela koja čine maloletnici, potvrdio nam je i prof. dr Aleksandar Jugović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Međutim, ono što zapravo brine, jeste porast kriminala sa elementima nasilja. To se naročito vidi, kaže, kada se uporedi statistika centara za socijalni rad, u kojoj su zavedeni i slučajevi dece sa problemima u ponašanju, što je često uvod u kasnije činjenje krivičnih dela.
- Većina ovih maloletnika ima značajne porodične teškoće - kaže prof. Jugović.
- Često su prisustvovali nasilju, bilo verbalnom ili fizičkom, ili su i sami bili žrtve. Ili, jednostavno, imaju problem sa vaspitnim modelom u porodici. Problem je i ako je taj model premekan, bez postavljanja granica, i ako je previše krut i ne omogućava deci neophodan stepen slobode shodno uzrastu. Kontraproduktivno je i nekonzistentno vaspitanje, kada je dete u jednoj prilici za nešto kažnjeno, a u drugoj za to isto nije, pa ne zna šta je dobro, a šta ne.
Kada se na uticaj porodičnog okruženja doda uticaj vršnjačke grupe, medija i društva, i kada se legitimizuje nasilje kao normalan odgovor na osećaj ugroženosti ili na potisnuta loša osećanja, dobija se povećana agresivnost, netolerantnost, pa i rast kriminala.
Da bi se trend zaustavio, nužno je, prema našem sagovorniku, zajedničko kontinuirano delovanje svih institucija koje se bave maloletnicima, bez obzira da li su to škole, centri za socijalni rad ili policija.
- Neophodan je i razvoj sistema rane identifikacije dece sa teškoćama u socijalnom ponašanju i pružanje savetodavne, psihološke ili psihijatrijske podrške. Ključna je prevencija, kako kroz ulaganje u kvalitet obrazovanja i pomoć deci koja su u riziku, tako i kroz rad sa onima koji su već imali problem sa zakonom - objašnjava prof. Jugović.
Bonus video: