TELEGRAM BROJ 3523 STIGAO JE U POLA 1: Austrougarska je od ovog trenutka u ratu sa Srbijom! Pogledajte 3 važna dokumenta!
Sto petnaest reči na francuskom jeziku u telegramu broj 3523, koji je pre 110 godina, tog 28. jula 1914. poslat iz Beča u 11 sati i 10 minuta, a primljen u Nišu u 12.30 ozvaničilo je početak pakla koji planeta dotad nije videla - Prvog svetskog rata. Onog u kom je malena Srbija najviše postradala sa 1.247.435 žrtava iliti 28 odsto izgubljenog stanovništva, prema podacima s Konferencije mira u Parizu 1919, i onog koji je sveukupno odneo više od 15 miliona života.
Tri originalna dokumenta izložena u Državnom arhivu Srbije - austrougarski ultimatum Srbiji, koncept odgovora srpske kraljevske vlade i telegram objave rata Srbiji, živo su svedočanstvo o tome da je Austrougarska želela po svaku cenu rat. I to baš sa Srbijom. Samo je falio "valjani" povod. I eto ga Sarajevski atentat.
- Tzv. Julska kriza, koja je počela danom atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914, došla je do kraja uz ova tri dokumenta. U tih mesec dana zbio se čitav niz diplomatskih događaja koji su na najotvoreniji način sugerisali da će do rata doći - počinje istoričar Anja Vulić, arhivist u Državnom arhivu Srbije, dok u senovitom zdanju koje projektovao čuveni Nikolaj Krasnov gledamo istoriju Srbije i sveta sažetu u nekoliko požutelih, ali važnih listova.
Uzroci Prvog svetskog rata su, podseća, brojni i više nego poznati.
- Kraj 19. veka u Evropi obeležava formiranje vojnih saveza i te 1914. uveliko se znalo ko je na čijoj strani. Osmansko carstvo je već skoro vek bilo "bolesnik na Bosforu", pa su evropske sile gledale kako će ga rasparčati. Velikoj Britaniji je važno da zadrži kolonijalnu moć. Nemačka praktično nije ni postojala do ujedinjenja u drugoj polovini 19. veka, te je zakasnila sa osvajanjima, potrebne su joj teritorije, a cilj joj je put na istok. Rusko carstvo mora da spreči nemački i austrougarski uticaj na Balkanu kako bi sačuvalo Bosfor, žilu kucavicu njegove ekonomije. Francuska mora da sačuva svoje posede, a suočena je s Nemačkom, narastajućom novom silom. Godine 1914. u Evropi postoje četiri carstva (nemačko, austrougarsko, rusko i tursko) koja će nestati po završetku Velikog rata, što jasno pokazuje da je u pitanju prevaziđeni način funkcionisanja i da je novi svetski poredak tražio nova politička rešenja - objašnjava Vulićeva i ističe:
- Austrougarskoj, ali i njenoj najvažnijoj saveznici Nemačkoj, na prvom mestu je bilo bitno da izazove rat baš sa Srbijom. Vrlo živ termin u vladajućim austrougarskim krugovima je "konstruisati rat sa Srbijom", što je sintagma Aleksandra von Hojosa, šefa kabineta ministra spoljnih poslova Leopolda fon Berhtolda. Atentat na nadvojvodu je poslužio samo kao neposredan povod. Dobrodošao. Od Napoleonovih ratova pa do 1914. bilo je više 90 atentata na uticajne političke ličnosti, te atentat na Franca Ferdinanda nije presedan.
Zvanični Beč je tražio dokaze da je atentat političko ubistvo, jer im je bio idealan povod za rat.
- Postoje indicije da je ideja o ratu zaživela već 29. juna i da je to nekako ustoličeno 30. juna. Ali nisu mogli odmah da ga objave jer su tražili način da povežu srpsku vladu sa atentatom u Sarajevu. Nisu uspeli, nikada se nisu pojavili nikakvi dokazi da je srpska vlada učestvovala u Sarajevskom atentatu, što implicira i da nije - kaže Vulićeva i dodaje:
- Ali baš zato je ovaj ultimatum srpskoj vladi toliko vešto kreiran da ne može pozitivno da se odgovori na njega. Praktično, čim su poslali ultimatum, znalo se šta sledi.
Vreme posle atentata je, ističe, osetljivo. Svim evropskim silama jasno je da je rat gotovo izvestan. Rusija tvrdi da će sprovesti opštu mobilizaciju ako Austrougarska objavi rat Srbiji. Početkom jula Nemačka se otvoreno izjašnjava da će u stati na stranu Austrougarske, u kojoj je već 7. jula poznato da će do rata doći, a 9. jula to podržava i car Franc Jozef. Samo je bilo potrebno da se sastavi ultimatum kojim će ratom kazniti nezavisnu i suverenu državu Srbiju.
"Gospodine ministre, čast mi je da pred vas stavim notu koju sam dobio od svoje vlade i koja je upućena kraljevskoj srpskoj vladi...", na francuskom, jeziku diplomatije, piše baron Gizl, austrougarski predstavnik u Beogradu, uručujući 23. jula ultimatum ne predsedniku vlade i ministru spoljnih poslova Nikoli Pašiću, koji nije bio u prestonici, već njegovom zastupniku Lazaru Pačuu, ministru finansija.
- Ultimatum ima 10 tačaka i sve su vrlo ponižavajuće i poražavajuće za Srbiju, a najproblematičnije peta, šesta i deseta. Jedina tačka na koju srpska vlada nije mogla pozitivno da odgovori je čuvena šesta, u kojoj su tražili da austrougarski istražni organi, praktično policija, dođu na teritoriju Kraljevine Srbije i sprovode istragu o učesnicima Sarajevskog atentata. Bilo je jasno da bi Srbija prihvatajući to izgubila teritorijalni integritet i suverenitet. To je bilo jasno i Austrougarskoj i znali su da će doći do rata, jer na ultimatum, kako i sama reč kaže, mora u potpunosti da se odgovori pozitivno. Nepristajanje samo na jednu tačku značilo je da se ultimatum odbija. Inače, i Edvard Grej, šef diplomatije Velike Britanije, rekao je da na ultimatum nije moglo da se odgovori pozitivno - navodi Vulićeva i naglašava:
- Mnogo je važno da se shvati da Nikola Pašić i njegova vlada nisu mogli da utiču na ratna zbivanja koja će uslediti. Oni su samo radili jedinu stvar koju su u tom trenutku mogli Čak se pominju i izjave na sednicama vlade da Srbiji nije ostalo ništa drugo nego da gine.
Srbiji, koja je vodila dva balkanska rata i poslednje što je trebalo je bio rat. Na ultimatum je odgovoreno 25. jula 1914, a istog dan baron Gizl napušta Beograd i prekidaju se diplomatski odnosi dve zemlje.
- Odgovor je vrlo pomirljivog tona - na svemu će maksimalno raditi, osim što ne mogu da ispoštuju tu šestu tačku, jer je protivna ustavu. Ali će vlada insistirati da srpski istražni organ i lično sprovedu istragu i blagovremeno obaveste austrougarsku vladu od tome. I više nego malo uloženih napora da se rat izbegne - ističe.
Na to, u pola jedan 28. jula u Niš, gde su već bile evakuisane vlada, Narodna banka i sve važne institucije, stiže čuveni telegram. Onaj na kom, interesantno, piše da je poslat 28. jula, a primljen 15. jula, jer je zvanični Beč bio na gregorijanskom kalendaru, koji danas svi koristimo, a zvanični Beograd još na julijanskom.
"Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom.", napisao je Fon Berhtold, a primio Pašić u hotelu "Evropa".
- Pošto je telegram bio vrlo značajan, Pašić je naložio i da se proveri njegova autentičnost - veli Vulićeva.
Sumnje nije bilo. Golgota Srbije mogla je da počne... Već iste večeri plotunima od Zemuna na Beograd...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.