Britanski list Tajms izveštava o sporazumu postignutom između Berlina i Londona o stvaranju nove rakete navodno za odbijanje mogućeg nuklearnog udara Rusije.
London je jasno stavio do znanja Berlinu da želi da sarađuje na stvaranju oružja sa dometom od oko 2.000 milja (oko 3.200 km).
Nuklearne snage evropskih zemalja su aposlutno inferiorne u odnosu na Rusiju, a sudeći po retorici koju iznosi svakodnevno može se zaključiti da je to verovatno jedina kočnica Londonu da se vojno ne umeša u rusko-ukrajinski sukob.
Ova buduća raketa bi mogla da bude korišćena za gađanje ciljeva u Moskvi ako ruski predsednik Vladimir Putin odluči da upotrebi taktičko nuklearno oružje, objavio je Tajms. Ova informacija dolazi nakon nedavne posete britanskog ministra odbrane Džona Hilija Berlinu.
Publikacija podseća da su pre manje od dve nedelje sporazum o stvaranju raketa dugog dometa potpisale Francuska, Italija, Poljska i Nemačka. Međutim, Berlin je odlučio da ubedi Britance da započnu poseban projekat.
Očekuje se razmeštanje ovih projektila na teritoriji Nemačke. Tako će u slučaju eventualnog sukoba ponovo biti napadnuta Nemačka, a ne njen strateški ostrvski partner.
Navodi se da je o ovom pitanju bilo reči na bilateralnom sastanku nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa sa britanskim kolegom.
Prema preliminarnim planovima, nemačko-britanske rakete, ukoliko budu stvorene, trebalo bi postepeno da zamene američki Tomahawk, koji Pentagon namerava da rasporedi u Nemačku.
Prema Pistorijusu, Vašington raspoređuje svoje rakete u Nemačkoj upravo da bi podstakao evropske NATO saveznike da ulažu u razvoj sopstvenih analoga.
Ova informacija dolazi nakon nedavne posete britanskog ministra odbrane Džona Hilija Berlinu. Veruje se da je tokom posete Hili razgovarao o projektu novog oružja sa svojim nemačkim kolegom Borisom Pistorijusom 24. jula.
Diplomatski izvor rekao je Tajmsu da Putinove nedavne izjave sugerišu da Rusija snižava prag za korišćenje taktičkog nuklearnog oružja. „Ovo je alarmantan razvoj događaja“, zabrinuo se diplomata.
Hili je 24. jula potpisao zajedničku izjavu sa Pistorijusom u kojoj su se i London i Berlin obavezali da će produbiti odbrambenu saradnju, posebno pominjući sposobnosti dugog dometa.
U dokumentu se navodi da će “Ministarstva odbrane Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa partnerima, nastaviti sveobuhvatnu dugoročnu saradnju u oblasti dugoročnih sposobnosti”. Takođe se pominje „udar velike preciznosti“, ali nije precizirano učešće drugih zemalja niti tačne sposobnosti buduće rakete.
Britanski odbrambeni izvor rekao je Tajmsu da su sve “opcije na stolu” i da još nije dogovoreno kako će izgledati mogućnost dubokih udara. Prema izvoru, Britanija još nije odlučila da li će ući u bilateralno ili multilateralno partnerstvo.
Džon Hili je, između 24. i 25. jula, imao svoje prve posete kao novi ministar odbrane Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Estoniji, u takozvanoj „48-časovnoj odbrambenoj diplomatskoj turneji“.
Nemačka, Francuska i Poljska su se već pre mesec dana dogovorile da sarađuju na razvoju oružja dugog dometa koje bi bilo opremljeno konvencionalnim punjenjem.
„Čak i nuklearna sila mora da podrži svoje nuklearno odvraćanje sistemom konvencionalnog odvraćanja“, rekao je tada francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu. Francuska se navodno dugo uzdržavala od razvoja takvih sposobnosti jer veruje da to slabi nuklearno odvraćanje.
Međutim, najveći problem Evrope nisu konvencionalne sposobnosti odvraćanja, već nuklearni paritet sa Rusijom.
U slučaju da Evropa reši da vojno udari na Rusiju, jedine evropske nuklearne sile, Francuska i Britanija, zajedno imaju više nego 10 puta manje nuklearnih bojevih glava od Rusije, i iz te perspektive, konvencionalno odvraćanje je potpuno besmisleno protiv Rusije.
Moskva povremeno pominje svoje nuklearno oružje, posebno kada se nađe u situaciji gde kolektivni zapad pooštri pretnje i retoriku ili kada se pojavi novo zapadno oružje sponzorisano Ukrajini.
Kurir.rs/The Times/Oruzjeonline/Preneo: P. P.