DA LI BI BILO VELIKOG RATA BEZ ATENTATA U SARAJEVU? Istoričari otkrili: Bilo je stalno neprijateljstvo, HTELI SU DA NAS KOLONIZUJU
Napadom Austrougarske na Srbiju 28. jula 1914. godine, pre 110 godina, počeo je Prvi svetski rat. Vlasti Dvojne monarhije iskoristile su pogibiju prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije u Sarajevu na Vidovdan 1914. da optuže Srbiju da navodno stoji iza atentata.
Bilans je - 50 meseci ratovanja, oko 70 miliona mobilisanih vojnika, 20 miliona ranjenih i 10 miliona poginulih. Srbija je izgubila više od 60 odsto muškaraca, od 18 do 55 godina, 53 odsto njih je poginulo, a devet odsto su ostali trajni invalidi.
O velikim bitkama Velikog rata, uzrocima i posledicama razgovarali su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije, istoričari Nebojša Damnjanović i prof. dr Miloje Pršić.
Način na koji je Austrougarska objavila rat, došao je na krajnje neočekivan način, a što nije neuobičajeno za naše prostore, odnosno način koji se tada kosio sa normama međunarodnog prava, pa je Damnjanović govorio kako je do svega toga došlo:
- To je jedno stalno neprijateljstvo, Austrougarska je gledala na Balkan kao na svoju Afriku, dakle planirala je da kolonizuje to područje. Svakako, možda bi rat izbio kasnije da nije bilo Sarajevskog atentata. S druge strane, od ozbiljnih engleskih istoričara čujemo da nije bilo Sarajeva, da bi bilo rata. To su dva bloka koja su postojala, rat u suštini ne izbija zbog male zemlje, veliki vode rat. Kažu da ako rat ne bi izbio 1914. godine, da Engleska možda ne bi bila protiv Nemačke, već uz Nemačku protiv Rusije. Razni scenariji su mogući, bilo je šta je bilo, ali je interesantno napomenuti i ovu stranu svetla. Srpska vlada nije potpuno kontrolisala svoju vojsku, delimično da, ali ne sasvim.
Pršić je pričao o atmosferi koja je vladala na samom početku Velikog rata:
- Prvo, rat je bio neizbežan, to je bio rat zbog podele kolonije, zbog interesnih sfera. Godine 1911. Britanija kontroliše 25% čovečanstva, Francuska kontroliše oko 13 miliona kvadratnih kilometara, Nemačka se tek zaletela da osvaja kolonije u Zapadnoj Africi. Nemačka je ta koja zahteva preraspodelu sveta i interesa. To ne prihvata ni Britanija, ni Francuska, a njihov rivalitet je eskalirao 1914. godine. Kada bismo pričali o problemima Balkana, čitav srž njih je u Berlinskog kongresu, odluke su bile znatno antisrpske. Već 1904. godine postojale su pretnje Srbiji carinskim ratom. 1906- godine uvode taj rat Srbiji. To je dodatni problem i muka, dakle Srbije je do početka Prvog Svetskog rata potpuno izolovana, nije znala šta joj se spolja sprema. S
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
