Trenutno najpopularniji trep izvođači na našim prostorima su Desingerica i Pljugica koji su „do juče“ bio duo koji je zajedno pravio pesme i nastupao širom regiona. Oni su se nakon svega nekoliko meseci, od početka karijere, posvađali i odlučili da kada ugovor istekne – svako nastavi svojim putem.
Ipak, nedavno su prekinuli svoju saradnju i svako je započeo solo karijeru.
Luka Bijelović je, gostujući u jednoj emisiji, otkrio da mu nije bila potrebna estrada da bi se obogatio, pošto sam zarađuje od 14. godine. Treper je na početku otkrio da njegova porodica ima privatan biznis, a da je njegov prvi posao bio u kafiću.
"Dolazim iz dobre porodice, tatini su iz Crne Gore, pa su došli u Beograd, a mamina strana je iz Beograd sedam kolena. Odrastao sam na Zvezdari, imali smo kuću i veliko dvorište, kokoške, kučiće, mačke, nema šta nismo imali. Mi smo zdrava porodica u kojoj nije bilo narkotika, ubistava i tako dalje. Imamo privatan biznis, optike po gradu. Moji su razvedeni od moje devete godine, ali nema ništa ružno da se kaže. Svi su obrazovani".
On je otvorio firmu kada je postao punoletan, tačnije sa 19 godina, a pre toga je radio za dnevnicu od 500 dinara.
"Otvorio sam konsalting firmu da bih mogao da se bavim berzom, to sam radio pa stavio firmu na mirovanje, pa sam prebacio u D.O.O da bih otvorio ugostiteljski objekat, pa sam i to zatvorio, pa sam otvorio baušalac, to jest preduzetnik, pa je bila u mirovanju, pa je sada promenila šifru delatnosti. Samo mi u blokadi firma nije bila, hvala Bogu".
Na pitanje voditelja emisije odakle mu pare da pokrene biznis, Pljugica je rekao:
"Ja radim od 14 godine, prvo sam radio kao konobar, 12 sati za 500 dinara. Taj kafić je imao vrt, fontanu, sve je bilo super. Radio sam za 500 dinara dnevno i skupio pare i uplatio sebi kurs grafičkog dizajna. Taj kurs je koštao 300 evra, krenuo sam da se bavim tim, a u međuvremenu sam upisao Umetničku školu, oni tamo uče kako da upale komp i uđu u neke programe, a ja to doktorirao, pola Beograda drži moje bilborde, rekao je Luka i nastavio:
"Posle toga sam krenuo da se bavim Jutjubom, sa 16 godina sam snimao kako isprobavam cigarete, izbacivao sam videe bez editovanja. Od Jutjuba sam zaradio 100 evra za četiri godine, tada niko nije zarađivao, nije bilo jutjubera. Imao sam jedino sponzore neke, oni mi uplate 10-15 evra i ja reklamiram njihove majice. Posle toga sam počeo da se bavim foreksom, ja sam doveo prvi foreks na Balkanu – to je trgovanje na berzi. Nafta, zlato, valutni parovi, nisam se kriptom nikada bavio. Sam sam počeo to da učim, ušao u taj krug ljudi i tu sam najlepše zarađivao. Tada sam otvorio prvu firmu i video da zarađujem abnormalno velike cifre. Minimum mi je bio 15.000 evra kada isplatim radnike – to je bio minimum kad se pitaš ‘pu je*em mu kako ću sad da preživim", rekao je Pljugica.
"Imao sam sekretaricu koja mi je bila glavna za sve i 15 zaposlenih. Imao sam svoj kurs i to je druga grupa zaposlenih koja se bavila njima, imao sam sajt i ljude koji vode sajt. Pola njih nije bilo prijavljeno jer su radili to kao drugi posao. Svi su imali fiksni deo plus procenat – rekao sam im ako pošalju ljudima dopitne trejdove po jednom trejdu koji sadrži 100 pipova dobiju 100 evra – oni su dnevno po 2000 pipova slali. Jedan me zove i kaže da je dao otkaz u firmi i prelazi kod mene. Kad je krenula korona, mi smo dobro zarađivali, to je u jednom danu krenulo. Svi koji su po firmama radili su dali otkaz i prešli kod mene. Taj kurs koji smo imali, to je bio pravi kurs.
Prodao sam 50 kurseva i nisam hteo više jer je to velika tajna. Tada sam se u međuvremenu smuvao sa drugom verenicom, počeli smo da živimo zajedno. Svako veče sam zujao po gradu, ustao oko 13 časova popodne i uvek pogledam stanje na računu, uglavnom je bilo po dva tri hiljada evra i jedan dan vidim da mi je leglo samo 300 evra. Ja reko neki bag, sad treba da zovem knjigovođu, da zovem banku, sutradan meni legne 100 evra, sledeći dan 150 evra. Sekretarica mi kaže ‘ovaj neće da obnovi članarinu’, i tako dalje. U jednom danu je sve stalo. Ja sam imao bazu podataka od 150.000 ljudi sa informacijama ime, prezime, broj telefona i mejl. Imao sam firme koje su spremne da to otkupe, i ja da li da prodajem, reko ajde da probam još malo, uložio sam u marketing i šta ću kako ću prodam firmu za neki sitan novac. Ostanu mi ti kontakti, podelim to na pola, uzmem novac i nemam posao. Obrtao sam velike cifre, i sad odjednom ništa.“
"Za vreme postojanja te firme ja sam otvorio dva nargila bara na Vračaru, tu smo pravili žurke. Sve što sam radio je uvek imalo profit. Svi koji rade sa mnom su lepo zarađivali, svaki moj bivši poslovni partner može da potvrdi da gde sam ja tu su pare. Restoran koji sam otvorio nije uspeo, jer se nisam baš pitao sve.
Uvek sam zarađivao dobre pare i svi moji neprijatelji znaju da ću ja uvek da vratim novac, a oni neće. Bog mi je dao mnogo prilika i dosta toga sam iskoristio. Ja sam novac ulagao u sećanja, izlazak na te splavove, vozio sam kola od 30 hiljada evra, svoja. Moj otac nikada nije vozio ta kola, a ja imam 23 godine i sve sam to proživeo već. Imao sam dosta para i sve sam sam stvorio, moji su mi pružili krov nad glavom, auto, hranu, a sve ostalo sam ja sebi omogućio – skupe automobile, putovanja i tako dalje", rekao je Bijelić i dodao da je nakon uspeha živeo sa 30.000 dinara mesečno.
kurir.rs/nova/preneo I.L.
Bonus video: