Nakon što su mikrokamerom ispitali sarkofag u Napulju star 2.000 godina, arheolozi su videli dovoljno da uđu unutar grobnice zapečaćene hiljadama godina po prvi put.
Ali, jednom kad su otvorili prolaz u sarkofagu, bili su šokirani stanjem onoga što su tu pronašli.
Tim arheologa koji je istraživao Kerberovu grobnicu u severozapadnom predgrađu Napulja Đuljanu, na čelu sa Simonom Formolom, otkrio je osobu kako leži sa licem na gore u, kako smatraju, “odlično očuvanom stanju”, prema saopštenju nadzornika arheologije, likovne umetnosti i pejsaža za gradsko područje Napulja.
Osoba je bila prekrivena pokrovom i okružena litanijom dobara, među kojima nekoliko tegli sa pomadama i pribor za čišćenje tela koji su se često koristili prilikom sahranjivanja, piše “Popularna mehanika”.
Pokojnik bio član porodice za koju je mauzolej izgrađen
Arheolozi veruju da posebna briga posvećena pokojniku, pored predmeta nađenih blizu tela, sugeriše da je osoba u sarkofagu bila član porodice za koju je mauzolej prvobitno izgrađen.
“Kerberova grobnica nastavlja da pruža vredne informacije o flegrejskoj teritoriji blizu Liternuma, proširujući znanje o prošlosti i nudeći prilike za istraživanje multidisciplinarne prirode”, naveo je u saopštenju Marijan Nuco, nadzornik italijanskog Ministarstva kulture.
Nuco je rekao da su proteklih meseci laboratorijske analize na uzorcima uzetim iz ukopa i deponovanih slojeva doneli značajnu količinu podataka u vezi tretmana tela pokojnika i primenjenih pogrebnih rituala, što je “značajno obogatilo panorama našeg znanja”. Tim veruje da se pokrov verovatno mineralizovao usled jedinstvenih klimatskih uslova unutar pogrebne komore.
Dok je analiza tkanine u toku, arheolozi se nadaju da će utvrditi strukturu, vrstu i kvalitet prediva korišćenog u grobnici. Takođe se nadaju da će te informacije pomoći u sakupljanju dodatnih detalja o društvu i kulturi.
U toku je i DNK analiza ostataka, a tim nastavlja da analizira organske supstance, uključujući polen nađen u sarkofagu. Već su saznali da je telo verovatno tretirano kremama na bazi lobode (lat. Henopodijum) – biljke poznate i kao “guščja noga” – kao i apsinta, što je za cilj imalo poboljšanje prezervacije, navodi “Popularna mehanika”.
Ministarstvo se nada da će daljim uzorkovanjem i analizom svih aspekata nađenih u sarkofagu dovesti do još detalja o okolnoj nekropoli koji bi mogli da pruže širu sliku o društvu i kulturi Napulja pre 2.000 godina.
(Kurir.rs/Blic/Preneo: A.N.)