Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Ognjenu Mariju, a narodno verovanje je da ako pada kiša i grmi, desiće se velike nesreće.
Ognjenu Mariju slave svi koji su imali štetu od oluja i gromova. Otuda narodna izreka koja kaže – Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Međutim, veruje se da je grmljavina na ovaj dan veoma loš znak i da predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko pak prođe bez olujnog vremena, veruje su u napredak i blagostanje.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u "velikim vodama".
Obeležava se i kao slava. Niko ne radi na ovaj dan, posebno ne žene, a smatra se i da na današnji dan i jedan posao ne može doneti sreću.
Među pravoslavcima, izaziva posebno strahopoštovanje. Toga dana (30. jula po novom, odnosno 17. po starom kalendaru) niko ne radi jer se smatra da je toga dana svaki posao netaličan i grešan, da svako ko toga dana prekrši volju božju, ne može očekivati milost njegovu.