EU DOBILA PRVI ZAHTEV ZA PRODAJU MESA UZGAJANOG U LABORATORIJI! Stručnjaci o stavu Srbije za genetski modifikovanu hranu (VIDEO)
Evropska unija dobila je prvi zahtev da odobri prodaju mesa uzgajanog u laboratoriji. Zahtev je predao francuski prehrambeni startap Gurmei.
Ova Kompanija sa sedištem u Parizu podnela je ukupno pet prijava za svoje proizvode od patke zasnovane na uzgoju ćelija. Zahtevi su predati vlastima za bezbednost hrane u EU, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Singapuru i SAD . Ta "nova hrana" koristila bi se za pravljenje pašteta od jetre guske ili patke.
Gosti jutarnjeg programa "Redakcija" koji su diskutovali o prednostima i manama laboratorijskog mesa bili su Verica Đokić, nutricionista i Žarko Galetin, agroekonomista.
Đokić je pričala o samom laboratorijskom mesu, kao i to koliko je taj trend uzeo maha:
- To podrazumeva, uzimanje putem biopsije jedne od ćelija žive životinje. Onda se one natapaju hranjivim materijama, spuštaju se u bioreaktor, koji omogućuje da se ćelija aktivira, a nakon toga, uz pomoć hranjivih materija, dešava se deoba samih ćelija. Na taj način, od jedne ćelije, dobijamo mesnu strukturu. U nekom prvom aktu, ovo bi trebalo da budu proizvodi na bazi mlevenog mesa, a drugi akt bi trebalo da bude da se ispostavi vezivno tkivo između takvih ćelija. Kada se na ovakav način pravi meso, onda se koriste vlakna kolagena ili polisaharida, koji imaju za zadatak i krajnji cilj, da takve ćelije naprave trodimenzionalnu strukturu. Postoji još puno dilema, odakle uzimati ćelije, da li iz koštane srži ili negde drugde.
Galetin je pričao u kolikoj meri se GMO hrana razmatra u Srbiji:
- Konkretno što se tiče genetskih modifikativnih organizama, proizvodnja genetskih modifikativnih organizama u Srbiji je zabranjena, promet nije. Srbija ima tu vrlo precizne zakone, dakle proizvodnja genetskih modifikativnih organizama nije dozvoljena, s jedne strane, sa druge strane, promet jeste dozvoljen i to je nešto što stvara ovako malo konfuziju u široj potrošačkoj javnosti i oko toga kakvu hranu mi jedemo, da li ipak jedemo genetski modifikovanu hranu, jer znamo da je preko 90% proizvodnje soje u svetu genetski modifikovana. Srbija proizvodi non-GMO soju, ali to i dalje ne znači da mi ne uvozimo meso iz Argentine ili ne znam nekih drugih, industrijskog mesa iz Nemačke i tako dalje. Sa druge strane, što se tiče veštačkog mesa, mislim da smo još daleko od usvajanja zakona koji bi omogućio proizvodnju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: