Svetlana Ceca Kitić, nekadašnja rukometašica, otvorila je pekaru na Novom Beogradu u kojoj radi zajedno sa ćerkom Marom, a već nakon mesec dana proširile su posao ponudom kuvanih jela.
- Krenula sam u ovaj posao jer mi je bilo dosadno. Iz sporta sam izašla prezasićena, u rukometu sam bila 45 godina i pauze sam pravila samo kad sam rađala decu. Loptu više nisam mogla da pogledam. A i htela sam da se odmorim. I odmarala sam se, a korona je produžila odmor. Nakon sportske karijere, želela sam da radim nešto. Moj kum Radivoje Korać rekao mi je da otvara pekaru sa još dvojicom saradnika i pozvao me da budem četvrti partner. Prihvatila sam. Radila sam, prodavala peciva i kruna s glave mi nije pala, jer ipak sam ja krunisana kraljica. Svidelo mi se. Ništa mi tu nije bilo strano. Radilo se dosta, ali bila sam u kontaktu s ljudima, što mi je prijalo jer sam oduvek timski igrač. Kada se ta naša četvorka razišla, uz pomoć drugog prijatelja, Gagija, iznajmila sam prostor i otvorila svoju pekaru. Samo kvalitet je važan. Nikada ne bih davala proizvode od juče. Nisam ni skupa. Burek se sviđa mušterijama. Imam stalnu klijentelu. Ne planiram da se obogatim od pekare, niti to mogu.
U početku je radila sama, ujutru od pet do kasnih poslepodnevnih sati. Savladala je sve, rad na kompjuteru, nabavke, mešenje, pečenje peciva...
- Sada imam i kuvaricu Cacu i u pekari nudimo i gotova jela. Čujem ljude kako govore: “Ne mogu da verujem da me služi Ceca Kitić". Ja ne služim već prodajem pecivo i kažem: “Izvolite.” A šta i ako služim? Bila sam najbolja na terenu, ali nikad nisam živela niti živim za prošlost. Decu sam vaspitavala da se ne živi od stare slave. Idem danas misleći na sutra i ne obazirem se na juče. I uživam u svom poslu.
Deca su joj danas velika: sin Nikola zaposlen je na aerodromu, ćerka Sandra je na kruzeru u Nemačkoj, a sa starijom Marom radi u pekari.
- Mara mi pomaže u pekari, a Saška od 18 ne živi sa nama već je odlučila da bude samostalna. To je bio naš dogovor u kući. Ko želi, može da se osamostali kad napuni 18 i da živi svoj život, ne na račun mame. Mama je tu da pomogne. A ako odlaziš, moraš da se snađeš. Ukoliko ostaješ sa mamom, onda pravila moraju da se poštuju jer kod mame živiš na “all inclusiveu”. I Nikola je rano otišao od kuće, dok je Mara najviše vezana za mene. Često joj kažem: “Ajde, Maro, udaj se, daj mi malo prazan stan, da mama živi malo.” Ona za mene kaže da sam Alisa u zemlji čuda, da sam retro, da previše verujem ljudima i da neko, ona, mora da me čuva. Kada ona radi u pekari posle podne, a ja sutradan ujutru, ostavi mi poruku: “Mama, volim te” ili “Želim ti divan dan” - ispričala je za "Gloriju".
- Ja imam nacionalnu penziju, od nje mogu normalno da živim, ali zašto da ne radim kad mogu? Ćerka Mara mi pomaže, imamo i radnike. Kupci me zbunjeno gledaju, neko prokomentariše da ličim na rukometašicu Cecu, pa ja u šali kažem da sam ja mlađa i lepša od nje. Volela bih da posao procveta, pa da jednog dana imam lanac pekara, pošto je hrana izvrsna. Ja radim sa radnicima sve što treba, šta ne znam, naučim - izjavila je Ceca za "Svet".
Podsetimo, kada je u pitanju ljubavni život najbolje rukometašice, bio je vrlo turbulentan i bogat.
Imala je pored sebe uspešne muškarce, sportiste, biznismene, ali i kriminalce. Posle trećeg propalog braka, nakon razvoda od Gorana Bogunovića, od kojeg je, prema ličnom priznanju, doživela porodično nasilje, planula je ljubav sa Zoranom Kovačevićem Kočom. Bili su u vanbračnoj zajednici, tokom koje su dobili ćerku Sašku, ali je on 15 dana po rođenju deteta ubijen ispred kuće 1998. godine.
Kurir.rs/Blic
Bonus video: