ČUVENA JUGOSLOVENSKA GLUMICA UMRLA ZABORAVLJENA: Za njom su svi uzdisali, njen kraj je bio TUŽAN, a pre smrti uradila JEDNU STVAR
Mia Oremović, nezaboravna Mina iz legendarnog Golikova filma "Tko pjeva zlo ne misli", rođena je na jučerašnji dan pre 105. godina. Međutim, svoj je život završila 24. jula 2010. godine u Križevcima, a čak mesec dana se čekalo na sahranu. Umrla je u staračkom domu, a nedelju dana pre smrti išla je u frizerski salon da sredi frizuru.
Mia je rođena u Slavonskoj Požegi 31. jula 1918. Završila je Školu primenjene umetnosti i Školu dramskih umetnosti (kod Branka Gavelle) u Zagrebu, a glumačku karijeru započela u vreme Drugog svetskog rata. Od 1942. do 1945. bila je stalna članica zagrebačkog "Hrvatskog narodnog kazališta", a od 1953. Dramskog, danas kazališta Gavella. Od 1967. godine delovala je kao slobodna umetnica.
Na filmskom platnu je debitovala ulogom udovice u filmu H-8 iz 1958. godine u režiji Nikole Tanhofera. Za to je nagrađena glavnom glumačkom nagradom na festivalu u Puli. U to vreme bila je viđena kao jedini pravi pandan glumačkim seks simbolima stranih filmova i proglašavali su je za najveću zavodnicu jugoslovenskog filma.
Ali, njena karijera se potpuno promenila kada je pokazala svoj komičarski talenat u dve značajne uloge. Prva je bila uloga neurotične građanke u filmu "Imam dve mame i dva tate" u režiji Kreše Golika (1968), takođe nagrađenoj Zlatnom arenom za glavnu žensku ulogu, a njena najznačajnija i najpopularnija uloga je svakako uloga u filmu „Tko pjeva zlo ne misli“ reditelja Kreše Golika iz 1970. godine.
Pored filmova, mnogo je snimala za televiziju. Bila je učiteljica u „Smogovcima“, a upravo je to uloga zbog koje su je zavoleli mnogi mlađi gledaoci.
Nažalost, mnogi se i danas sećaju njenog poslednjeg pojavljivanja u javnosti kada je u emisiji "Evergrin" govorila o tome kako joj je nepoznata žena htela oduzeti stan. Nakon emisije, deo domaće javnosti pričao je o skeču kojim je vrhunska komičarka zbunila publiku, dok su drugi, zatečeni celom pričom, taj nastup protumačili kao buncanje dementne starice. Kontroverzu oko toga šta se zapravo dogodilo poslednjih godina njenog života najbolje je sažeo pisac Ivo Brešan, opisujući njihov poslednji susret u tramvaju. Glumac Špiro Guberina je jednom prilikom rekao:
– Njena prva i jedina ljubav bio je film. Mia mu je posvetila ceo život. Godine nisu pokvarile taj entuzijazam i radost. Bila je puna energije, života, ljubavi. Sećam je se na premijeri „Na kraju puta”. Bio sam student, a nas nekoliko mladih je baterijskim lampama osvetlilo scenu između Mie i Tonke Lonce. Stavio sam dlan ispred lampe i senka je pala na njeno upečatljivo lice. Bilo je nezaboravno.
(Kurir.rs/VečernjiList/M.F.)
Bonus video: