Rusija i SAD izvršile su u četvrtak najveću najveću razmenu zatvorenika nakon okončanja hladnog rata!
Moskva je pustila na slobodu 16 osoba u zamenu za osam ruskih zatvornika koji su se nalazili u zatvorima u SAD, Nemačkoj, Norveškoj, Sloveniji i Poljskoj.
Reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič i bivši američki marinac Pol Vilan vraćeni su u SAD u okviru razmene dok je na slobodi i rusko-američka novinarka Radija Slobodna Evropa Alsa Kurmaševa koja je uhapšena 2023. godine. Moskva je pustila na slobodu i rusko-britanskog disidenta Vladimira Kara-Murzu.
Ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je kasno u četvrtak na aerodromu u Moskvi oslobođene zatvorenike koji su se vratili u Rusiju.
- Otadžbina vas nije zaboravila ni na trenutak - rekao je Putin.
FSB je prethodno izvestio da je osam osoba koje su bile zatvorene u nizu NATO zemalja vraćene u svoju domovinu kao rezultat razmene koja je obavljena na turskom aerodromu u Ankari.
Putin je potpisao ukaze o pomilovanju 15 osoba dok se Moskva zahvalila beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku na gestu dobre volje i pomilovanju nemačkog državljanina Rika Krigera, osuđenog na smrt, koji je takođe bio deo razmene.
Ko su Rusi zbog kojih je Putin pomilovao zatvorenike?
VADIM KONOŠČENOK
Konoščenok je optužen za ilegalno davanje američke elektronike i municije ruskoj vojsci. Izručen je iz Estonije i prošle godine optužen za zaveru u šemi pranja novca u ime Kremlja.
- Optuženi, za koga se sumnja da je povezan sa FSB, prokrijumčario je stotine hiljada nedozvoljene municije moskovskoj ratnoj mašini, koristeći lažne kompanije da prikrije svoj zločinački poduhvat - saopštilo je prošle godine američko ministarstvo pravde.
Konoščenok se navodno u komunikacijama predstavio kao "pukovnik" Federalne službe bezbednosti uz fotografiju sebe u uniformi službe bezbednosti.
- Koristio je kompaniju u Estoniji da prokrijumčari više od pola tone vojne municije u Rusiju - navodi se u optužnici.
Pretilo mu je do 30 godina zatvora.
VLADISLAV KLJUŠIN
Ruski biznismen Vladislav Kljušin osuđen je prošle godine na devet godina zatvora zbog hakovanja korporativnih informacija sa američkih mreža pomoću kojih je zaradio oko 93 miliona dolara na berzi.
Izručen je iz Švajcarske 2021. godine.
- Kljušin je hakovao američke kompjuterske mreže da bi dobio poverljive korporativne informacije koje je koristio da nezakonito zarađuje na američkoj berzi. Mislio je da može da se izvuče sa svojim zločinima tako što će ih počiniti iz strane baze, skrivene iza slojeva lažnih imena domena, virtuelnih privatnih mreža i kompjuterskih servera iznajmljenih pod pseudonimima i plaćenih kriptovalutama. Saznao je drugačije i sada će provesti skoro deceniju svog života u američkom zatvoru - rekao je vršilac dužnosti američkog tužioca Džošua S. Levi u septembru nakon izricanja presude.
Kljušin i četvorica njegovih saradnika radili su u njegovoj moskovskoj IT kompaniji M-13. Od januara 2018. do septembra 2020. godine navodno je koristio hakovane i ukradene informacije o zaradi i druge informacije koje nisu bile javno objavljene za trgovinu na berzi.
ROMAN SELEZNJEV
Roman Seleznjev, sin ruskog poslanika, osuđen je na 27 godina zatvora zbog masovne šeme hakovanja koja je ciljala sisteme na prodajnim mestima radi krađe informacija o kreditnim karticama. To je rezultiralo gubicima od 169 miliona dolara.
Kazna saveznog suda u državi Vašington najduža je ikada izrečena za hakerske zločine u SAD.
Seleznjev, koji je osuđen 2017. godine, takođe je služio dve istovremene kazne od po 14 godina za reketiranje u Džordžiji i zaveru da se počini bankarska prevara u Nevadi.
Navodno je od 2009. do 2013. godine ciljao preduzeća u Vašingtonu. Seleznjev bi upao u sisteme prodajnih mesta, ukrao brojeve kreditnih kartica, a zatim ih prodao u ilegalnim mrežama.
Brojevi kreditnih kartica su zatim korišćeni u lažnim kupovinama.
VADIM KRASIKOV
Vadim Krasikov, koji se smatra najvećim ustupkom druge nacije u oslobađanju zatvorenika iz Rusije, osuđen je za ubistvo bivšeg čečenskog militanata 2019. godine u berlinskom parku. Krasikov je služio doživotnu kaznu u nemačkom zatvoru.
Ruski predsednik Vladimir Putin, podsetimo, nagovestio je tokom nedavnog intervjua sa Takerom Karlsonom da bi možda želeo da se Krasikov menja za Gerškoviča.
Nemačka vlada je potvrdila puštanje Vadima Krasikova.
- To nije bila laka odluka - saopštila je nemačka vlada i dodala da je bila motivisana zaštitom nemačkih državljana i solidarnosti sa SAD.
ARTEM I ANA DULCEV
Artem Dulcev i Ana Dulceva osuđeni su na 19 meseci zatvoru u Sloveniji nakon što su se izjasnili krivim za špijunažu.
Njih dvoje su vodili onlajn umetničku galeriju i imali IT biznis dok su navodno tajno radili za ruske obaveštajne službe.
Bračni par se vratio u Rusiju zajedno sa svoje dvoje dece.
PABLO GONZALES
Špansko-ruski državljanin Pablo Gonzales, čije je rusko ime Pavel Aleksejevič Rubkov, takođe je vraćen u Rusiju.
Gonzales, reporter koji za španske medije prati rat u Ukrajini, uhapšen je u Poljskoj pod sumnjom da se bavio obaveštajnim aktivnostima 2022. godine. u korist Rusije.
Poljska agencija za unutrašnju bezbednost identifikovala ga je kao ruskog obaveštajnog agenta.
Gonzales je negirao optužbe.
MIHAIL VALERIJEVIČ MIKUŠIN
Mihail Valerijevič Mikušin uhapšen je u Norveškoj 2022. godine pod sumnjom da je ruski špijun. Mikušin je navodno tvrdio da je brazilski akademik koji radi na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj.
Očekivalo se da će se u Rusiju vratiti i Aleksandar Vinik koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za zaveru radi pranja novca, međutim, kako je za ruske medije rekla njegova majka Vera, javio se u četvrtak iz američkog zatvora i rekao da je skinut sa liste za razmenu bez objašnjenja.
Bonus video: