Lični stav

VUK VELEBIT: Buđenje srpske inovativnosti

Nemanja Nikolić

Ukoliko želimo da Srbija postane bolje i prosperitetnije mesto za život, moramo da negujemo praktičan, inovativni duh u našem društvu i državi jer je to jedini način na koji će srpska ekonomija moći da se takmiči sa ostatkom sveta - i pobeđuje.
Kapacitet za inovacije naših sunarodnika nije tema o kojoj je potrebna posebna rasprava, jer u Srbiji od ranog detinjstva učimo o velikim naučnicima u školama nazvanim po njima, redovno viđamo vesti o zlatnim medaljama s naučnih takmičenja, a verovatno i svako od nas zna za bar jednu nadarenu mladu osobu koja je napustila Srbiju i sad se u inostranstvu bavi naukom.
Zašto onda ne koristimo više taj kapacitet da bismo unapredili i Srbiju? Ukoliko želimo da se u Srbiji bolje živi, rast inovativnosti u zemlji je jedina opcija. Naime, postoje dva načina kako da proizvodi i usluge jedne ekonomije budu konkurentni na svetskom tržištu. Prvi način je visok stepen efikasnosti i produktivnosti tržišta, za koji mala zemlja poput Srbije nema kapacitet, a drugi je velika inovativnost.
Šta tačno podrazumeva pojam inovativnosti u ekonomiji? To praktično znači da je veliki broj pojedinaca, kompanija ili drugih institucija u stanju da osmisli, proizvede i na tržištu predstavi proizvode i usluge čije karakteristike su opipljivo bolje nego kod proizvoda ili usluga iz drugih zemalja.
Ipak, visoki stepen inovativnosti ne može da se stvori sam od sebe. Potrebno je učiti od onih koji su bolji od nas da bismo u budućnosti mogli da ih dostignemo, a ako je suditi po Svetskom inovacionom indeksu, koji objavljuje Svetska organizacija intelektualne svojine, Srbija može da bira od koga će da uči pošto su čak pedeset i dve zemlje ispred Srbije kada je u pitanju inovativnost.
Trenutno, stepen inovativnosti u Srbiji je veći nego u mnogim zemljama, ali ako se poredimo s nekim državama u bliskom okruženju, onda Srbija ima još puno posla pred sobom. Ipak, situacija se polako menja i Srbija ima priliku da se bolje pozicionira - talenti su i dalje tu, broj srpskih startapa raste, ali i dalje mora mnogo da se radi da bi se dostigao nivo najinovativnijih zemalja. Za razliku od većine zemalja u istočnoj Evropi, Srbija je poslednju deceniju prošlog veka provela u ratovima, pod diktaturom i sankcijama, i samim tim je još veća potreba za intenzivnim radom da bi se nadoknadio taj zaostatak.
Kada se pogleda Svetski inovacioni indeks, jedan trend je više nego očigledan - najinovativnije države na svetu pripadaju Zapadu, ili su zapadni saveznici na istočnoj hemisferi. Jedini izuzetak je Kina, koja zauzima 12. mesto, ali uspeh njene ekonomije je pre svega baziran na produktivnosti, dok su inovacije u najsofisticiranijim oblastima najčešće uslovljene kopiranjem razvijenih zemalja zahvaljujući industrijskoj špijunaži i drugim diskutabilnim načinima.
S druge strane, jedini način za unapređenje inovativnosti srpskog tržišta jeste približavanje zemljama s visokim indeksom inovativnosti i dugotrajna, konstruktivna saradnja. To znači da nije dovoljno gledati šta rade razvijeniji od nas i onda to kopirati i primeniti u Srbiji, već je potrebno da se izgrade snažna partnerstva oličena uzajamnim poverenjem i zajedničkim interesovanjem za razmenu znanja i iskustava.
Kako ta saradnja treba da izgleda u praksi? Inovativnost je dosta širok i apstraktan pojam, pa je tako i širok spektar konkretnih načina za njeno unapređenje u različitim oblastima.
Pre svega, potrebno je početi od obrazovanja. Na sve materijalne i nematerijalne načine srpskim školama i fakultetima treba omogućiti da imaju više kontakta i saradnje sa obrazovnim institucijama iz razvijenih zemalja da bi se srpski obrazovni sistem oslobodio zaostavštine iz vremena komunizma. Zatim, Srbija i razvijene zemlje Zapada treba da sarađuju i investiraju u naučnotehnološke institute i centre širom Srbije - na primer, Pupin inicijativa radi na tome da jedan takav centar bude otvoren u Idvoru. Naravno, potrebno je i povećanje broja zajedničkih inovativnih projekata.
Amerika je zemlja u kojoj živi, školuje se i radi najviše talentovanih srpskih inovatora, još od vremena Mihajla Pupina i Nikole Tesle. To nije slučajnost i upravo zato prioritet Srbije treba da bude uspostavljanje partnerstva sa SAD čiji cilj će biti razvoj srpske inovativnosti.