Smatrajući da ozbiljno bavljenje geopolitičkim temama i međunarodnim odnosima zahteva ne samo poznavanje stranih jezika već i uzimanje u razmatranje informacija koje stižu iz različitih izvora i s različitih strana, praćenju ratnog sukoba u Ukrajini pristupio sam na način da, pored ruskih, redovno pratim i ukrajinske medije. Jedan od njih, za koji smatram da je izuzetno važan za razumevanje prilika u tom delu Evrope, ali i procesa u svetu, jeste kanal Dmitrija Gordona, poznatog i uticajnog ukrajinskog novinara. Reč je o čoveku koji ne krije da je veoma blizak sa ukrajinskim tajnim službama, što daje dodatni kvalitet njegovim analizama i prognozama. Gordon je uspešno predvideo mnoga dešavanja tokom rata u Ukrajini - od povratka Harkova i Hersona pod ukrajinsku kontrolu, preko razdora između bivšeg vođe plaćeničke grupe Vagner Jevgenija Prigožina i ruskog ministarstva odbrane, pa sve do toga da će doći vreme kada će ukrajinska vojska krenuti da gađa ciljeve unutar same Rusije.
Pomenuti Gordon je za nas u ovom slučaju bitan iz jednog drugog razloga. Naime, njegove analize političkih prilika u drugim zemljama sveta, posebno onim od čije vojne pomoći zavisi opstanak Ukrajine, pokazale su se kao veoma precizne. To se posebno odnosi na dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Gordon još pre pola godine izneo jasnu prognozu da aktuelni američki predsednik Džozef Bajden ne može pobediti bivšeg predsednika Donalda Trampa na predstojećim novembarskim izborima, ali i da će bilo koji drugi kandidat iz redova Demokratske stranke pobediti Trampa. Poslednjih nekoliko dana svedočimo tome da će se i ova Gordonova prognoza ostvariti. Naime, daleko mlađa i energičnija Kamala Haris novi je kandidat demokrata u izbornoj trci, što u potpunosti menja paradigmu političkih dešavanja u najmoćnijoj zemlji sveta. Tramp je za svega nekoliko sedmica prošao fazu od čoveka koji sigurno pobeđuje Bajdena nakon što je preživeo atentat do čoveka kome trenutno niti jedno istraživanje ne daje prednost u odnosu na Harisovu. Tu je, međutim, tek početak Trampovih problema, jer je američki biznismen sada suočen s potrebom da u potpunosti promeni paradigmu završnice svoje predizborne kampanje. Čitava Trampova dosadašnja kampanja bila je bazirana na kritici Bajdena kao suviše starog, zdravstveno nesposobnog državnika koji sve češće meša imena država i ljudi. Sada takva vrsta argumentacije pada u vodu, ali se i otvara potpuno novi front za političko nadmetanje s Harisovom. Prvo, Kamala je žena, a polovina birača u SAD su žene, od kojih bi mnoge želele da prvi put u istoriji svoje zemlje vide na mestu predsednika pripadnicu lepšeg pola. Drugo, Harisova ima jamajkansko-indijsko poreklo, a SAD je zemlja emigranata, koji neretko vole da se poistovete s nekim ko je delio njihovu sudbinu. Treće, nova kandidatkinja demokrata nije belkinja, što je svakako privlačan faktor za jednu petinu Amerikanaca koji nisu belci, a uz to smo videli koliku popularnost je na temi rasizma za vrlo kratko vreme stekao pokret „Crni životi su bitni“. Četvrto, Harisova je žena sa iskustvom koja je već četiri godine potpredsednik države i dolazi iz Kalifornije kao veoma moćne i uticajne američke savezne države, a koju je nekada predstavljala u američkom Senatu. Peto, Trampa je sud u Njujorku ove godine proglasio krivim za čak 34 tačke optužbe, dok je Kamala Haris bila državni tužilac u Kaliforniji. Na tom tragu već sada se u američkoj javnosti govori o izboru između Trampa kao prekršioca zakona s jedne i Harisove kao nekog ko takve kao što je Tramp privodi k poznaniju prava.
Novembarski predsednički izbori u još uvek jedinoj istinskoj globalnoj supersili će, ma kako se završili, biti istorijski. Moja malenkost je sklona zaključku da će to biti jer će SAD, nakon što su 2008. godine dobile prvog predsednika tamne boje kože u istoriji, konačno dobiti i prvu predsednicu.