To mu nekako ispadne kao u našem fudbalu: dovedeš igrača iz neke š-lige u tim, i plaćaš ga, i plaćaš… a on nikako da da bar jedan gol.
Mislimo, naravno, na gazdu Šolaka i njegove akvizicije u politici, Dragana Đilasa, Mariniku Tepić i kompaniju. Prvo su mrljavili u decembru, pa sad u junu, vukli loptu na sredini terena, hrabrili jedni druge: ajmo, ajde, ajde sad… sad… ali kad podvučeš crtu i svedeš objektivnu računicu - nije tu bilo ni jednog jedinog šuta u okvir gola!
Ali, gazda ne bi bio gazda kad bi se pomirio sa bačenim parama. Pre nego što u svojim knjigama otpiše investiciju kao propalu, pokušaće na svaki način da iz nje iscedi neku korist. Još je američki tajkun Morgan rekao da je najskuplje plaćati političare koji ništa ne rade.
Samo tako može se objasniti žurba gazde Dragana Šolaka i naredba Đilasu i društvu da ustanu sa zemlje, otresu prašinu sa kolena i odmah krenu u još jedan besmislen juriš na Aleksandra Vučića.
Ko bi normalan inače, i zašto, zakazivao "protest" za 10. avgust? Kao da im prošle godine upravo zbog sezone odmora baš u avgusti protesti "protiv nasilja" nisu uvenuli na vrućini! Celo leto temperature ne padaju ispod 35 stepeni, RHMZ menja boje alarma kao pokvareni semafor: crveno, narandžasto, crveno… ali gazda Šolak srce nema, Đilasa i Mariniku izbacuje na ulicu, i biće srećni ako im dozvoli da nose kačkete!
Predizborni miting četiri godine pre izbora!
Mada, zajedljivci bi rekli: nikad nisi rano pošao ako ideš pogrešnim putem. A njihov put vodi pravo u još jedan poraz!
Ako neko pita otkud znamo, ili nas optužuje za pristrasnost, možemo da kažemo samo ovo: ako im je, kao i prošle godine, polazna osnova zloupotreba osećanja građana (bol zbog masovnih ubistava, odnosno strah građana od litijuma); ako im je, kao i prošle godine, modus operandi isti (širenje dezinformacija preko Šolakovih medija, uključivanje u kampanju pojedinih javnih ličnosti, skupovi pristalica po unutrašnjosti i "pumpanje" njihove brojnosti); ako im je retorika ista kao i lane (govor mržnje prema neistomišljenicima, pretnje Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, izazivanje rata)… onda i ishod mora biti isti. Što bi rekao Basara, "prdež u čabar"!
A da čabar bude što veći, odnosno poraz što izvesniji, ovog puta imamo i nešto što do sada nismo imali. Prošle godine, tokom famoznih "protesta protiv nasilja" bar formalno znalo se ko je "za Evropu", a ko navija "za Rusiju". Sada se sve izmešalo: "proevropljani" optužuju EU za izdaju, a simpatizeri Rusije i Kine, država čije ekonomije počivaju na rudnom blagu, postali gadljivi na rudnike!
Ako se pitate, gde je tu logika, mi ćemo se nasmejati. Jer logike odavno nema!
Ali ni izdaleka nije sve za smeh.
Svedoci smo ponovljenog napada na državu u kojoj živimo, na njene institucije i sledstveno tome, na sve građane. Permanentna nestabilnost koju gazda Šolak - u državnim organima, prema rečima predsednika Vučića, percipiranog kao kriminalca - u sadejstvu sa nekim centrima moći iz bližeg i daljeg okruženja, a preko svojih političara i svojih medija stalno održava, šteti našim interesima. I političkim i ekonomskim.
U situaciji globalne svetske nestabilnosti, pred Srbijom su veliki izazovi, u prvom redu rešavanje kosovskog problema, i borba za privredni razvoj.
Svaki dan potrošen na suzbijanje laži izrečenih na lokalnim mitinzima i na Šolakovim televizijskim stanicama i na portalima je dan izgubljen za borbu za bolji život u Srbiji.
To su činjenice, to je gvozdena logika!
Sve ostalo je utakmica koju igraju netalentovani igrači, odavno osuđeni na poraz.