I protekle večeri u Guči se pevalo, sviralo i veselilo, a sve u iščekivanju finalnog koncerta za prestižnu nagradu na 63. Saboru trubača u svetskoj prestonici trube. Veselo je na stadionu gde se izvodi većina koncerata, na ulicama, pod šatrama, ali I kampovima koji mahom okupljaju strance mlađe životne dobi. U jednom od njih, kod čuvenog Maria, do ponedeljka nema fajronta. Za više od 15 godina kako kamp postoji, u njemu se sklopilo pet parova koji su završili ispred matičara. Svi su se upoznali u kampu u Guči, a trenutno su kod gosti iz Italije, Poljske, Nemačke, Brazila, Belgije, Bugarske, Francuske, Švajcarske. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati zemlje iz kojih nisu imali goste.
- Najzanimljivija priča je dvoje mladih iz Finske. Oni su pre nekoliko godina došli u Guču i da kažem odseli u našem kampu. Ispostavilo se da su iz istog grada, čak i iz istog kvarta. Nikada se ranije nisu sreli.Venčali su se dve godine kasnije, i ponovo bili naši gosti – priča Ivan, kod kampera poznatiji kao vredni Mario. Na temu venčanja kamperi su pre pretprošle godine organizovali parodiju pravog venčanja. U kampu su imali mladu i mladoženju, kuma i starog svata, a kamperi su se odlično snašli i u ulogama popa i matičara.
- Pre tri godine sam u kampu upoznala Lensa iz Nemačke, a večnali smo se godinu dana kasnije. Ponovo smo došli u Guču I verujem da ćemo još dugo dolaziti – kaže Brazilka Himena Ruiz, koja je ustvari prvi put u Dragačevo došla s namerom da tu sretne i upozna Gorana Bregovića, čiji je veliki fan.
Ove godine u kampu kod Maria je oko 100 ljudi, a većina je tu došla zahvaljujući Čačaninu Vladimiru koji je Sabor iskoristio da dodatno zaradi. Pošto govori tri jezika, on se pre 15-ak godina dosetio da strance sa autobuske stanice u Čačku prevozi na Sabor. Svi koji su ga pitali za smeštaj, preporučio im je kamp, koji pripada njegovom bratu Mariu.
- Ostvario sam prijateljske odnose sa svima koje sam vozio. Jedni drugima čestitamo Novu godinu i Božić, više od polovine su stalni gosti. Imali smo raznih dogodovština, stranci vole našu gostoljubivost I nikada niko nije otišao nezadovoljan, zato se I vraćaju – priča Vladimir, ratni vojni veteran bez zaposlenja. Kaže da je jedne godine devojci iz Holandije, koja je ispred glavne pozornice izgubila dioptrijske naočare, u sred noći išao da moli vlasnicu apoteke da mu proda sočiva, bez kojih gošća ne bi mogla da se kreće.
- Svakog Sabora kupim poveći broj autobuskih karata za Beograd, jer je to svake godine problem pa zbog toga su ranije kasnili na avionske letove. Stranci cene našu brigu za gosta – priča Vladimir.
Kamperi, ove godine ih je oko stotinu, kažu da se s Mariom i domaćinima grle još dok nisu prešli Bjelicu. Samo je prvi dan rezervisan za ozbiljne razgovore i razmenu informacija o zdravlju, porodici ili poslu. Ostali dani su rezervisani za prepuštanje čarima srpskih vočnih rakija.
- Dolazim u Guču zbog dobre muzike, dobre hrane i dobrih ljudi – kazao nam je Britanac Daniel, po zanimanju konstruktor u oblasti građevinarstva.
Nemac Marc Biel, mašinski inženjer, u Guču dolazi da se opusti I dobro provede. Kao I većina kampera, smešten je u šatorima.
- Tokom boravka u Guči ne koristim čak ni telefon, želim da uživam u prirodi, zelenilu I ovoj reci koja pored nas protiče. Hrana je izvrsna, ljudi gostoljubivi, a rakija odlična – kaže Marc.
Neke strance je Guča usmerila da se bave proučavanjem srpskog jezika, kao što je to slučaj s mladim Belgijancem.
- Najpre sam u Belgiji krenuo na studije prirodnih nauka koje u biti imaju nešto poput vaše geografije. A onda sam pre par godina došao u Guču. Ima ovde nešto poput magneta, ato još nisam uspeo da otkrijem. Zato sam prošle godine u Parizu upisao studije srpskoj jezika, pa pomalo znam jezik - . Oduševljen sam Srbijom – kaže Ismael Miler, redovan posetilac Sabora.
Niko se od posetilaca nije izjasnio da je bilo šta na Saboru skupo, tvrde čak da su cene neuporedivo niže nego na sličnim festivalima, koje posećuju po svetu.