36 MUŠKARACA ODJEDNOM NESTALO: 13 meseci podvrgvani bizarnom EKSPERIMENTU, a od njihovog izgleda PODILAZI JEZA "Kosti su im..."
U novembru 1944. godine, 36 muškaraca nestalo je na jedan dan kako bi se pripremilo za učestovanje u eksperimentu koji je vodio istraživač Ansel Kiz. Nakon 13 meseci vratili su se kućama, a niko u njihovom okruženju nije mogao da ih prepozna.
Reč je o čuvenom istraživanju u kome su mladići bili izgladnjivani šest meseci kako bi pomogli stručnjacima da odluče kako da leče žrtve masovne gladi u Evropi, nakon strahota koje je doneo Drugi svetski rat.
Ideali i želja
Jedan od učesnika bio je i tada 26-godišnji Maršal Saton, mladi idealista koji je želeo da promeni svet na bolje.
- Želeo sam da se poistovetim sa patnjom ljudi u svetu u to vreme. Hteo sam da učinim nešto za društvo. Hteo sam da se dovedem u malu opasnost - rekao je on, prenosi BBC.
"Hoćeš li gladovati da oni budu bolje nahranjeni?" pitali su ih. Bio je to poziv dobrovoljcima da se ponašaju kao ljudski zamorci u medicinskom eksperimentu na Univerzitetu u Minesoti.
Širom Evrope ljudi su gladovali - u Holandiji, u Grčkoj, u istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu - a američka vojska je želela da nauči kako da ih ponovo nahrani.
- Osećao sam se veoma korisnim, ispunjenim. Bilo je na stotine ljudi poput mene koji nisu imali takvu priliku, i osećao sam se veoma srećnim što sam mogao da budem tamo - rekao je Saton.
Istraživanje je imalo 3 faze:
- 3 meseca uobičajenog/normalnog hranjenja
- 6 meseci izgladnjivanja: kalorijski unos svakog učesnika smanjen za 50%
- 3 meseca oporavka: učesnici su bili ponovo hranjeni normalno
Bizarni eksperiment ili ipak ne?
Eksperiment je počeo u novembru 1944. i prva tri meseca su hranjeni do optimalne težine i praćeni. Tada su im porcije dramatično smanjene, a hrana im je brzo postala opsesija.
- Pojeo sam ono što sam imao za otprilike tri minuta i izašao odatle. Nisam želeo da ostanem.Bilo je nekih u eksperimentu koji su se zadržavali na toj hrani 20 minuta. Nisam to mogao da podnesem. Neki momci su sve vreme čitali kuvarske knjige - rekao je Saton, opisujući način ishrane.
Kako je izgledala ishrana
Mladići su jeli dva puta dnevno. Nikada nisu jeli meso, a unosili su dnevno 1.800 kalorija ili manje.
Režim je bio težak – tokom šest meseci koliko su bili izgladnjivani, od muškaraca se očekivalo da hodaju ili trče 36 kilometara svake nedelje, trošeći preko 1.000 kalorija više nego što su konzumirali svakog dana.
Šetnje su ih vodile pored pekara i drugih iskušenja – a nekim učesnicima je to bilo previše. Troje se brzo povučeno iz eksperimenta.
Izgledali su loše
Oni koji su ostali izgubili su oko 25% svoje težine i mnogi su iskusili anemiju i otečene gležnjeve, kao i apatiju i iscrpljenost. Rebra su im virila kroz kožu – noge su im bile tanke kao nekada ruke. A bilo je i psiholoških efekata.
- Nakon što niste jeli neko vreme, bili biste ukočeni jednostavno. Nisam osećao bol, samo sam bio veoma slab. Nečije seksualne želje su nestale - rekao je.
Muškarci su postajali uznemireni i depresivni.
Psihološki pritisak je bio prisutan, a mnogi su se borili sa drastičnim promenama raspoloženja.
- Kada bi se desilo nešto dobro, eksplodirali bismo od radosti, a kada smo bili pesimisti, bili smo veoma depresivni. Imao sam tamo veoma bliskog prijatelja i često bih mu oštro govorio i skoro svake noći sam odlazio kod njega i izvinjavao se - rekao je.
Snalazili su se na različite načine. Jedan od učesnika je uspeo da studira pravo. Saton je čitao filozofiju i teologiju i tešio se crkvom.
Drugi su se mučili, povremeno su jeli nedozvoljenu hranu pre nego što su postali malodušni zbog krivice. Jedan čovek je čak odsekao prst dok je cepao drva i nije mogao da objasni kako i zašto.
Da li je bilo preksano?
U sred istraživanja oslobođen je jedan koncentracioni logor, a zatim i sledeći. Jednostavno nisu mogli da učine ništa za logoraše, a iako su rezultati možda došli prekasno za mnoge žrtve Drugog svetskog rata, one su ipak mogle pomoći drugima.
Minesota sindrom
Istraživači su 1946. objavili vodič za humanitarne radnike "Muškarci i glad", u kome su bili saveti i zapažanja o ljudima koji gladuju.
- Ne pokazujte pristrasnost i uzdržite se od argumenata; gladni su spremni da se svađaju na malu provokaciju, ali obično odmah zažale
- Informisati grupu šta se radi i zašto, jednako je važno kao i završiti stvari - bilbordi su najlakši način
- Gladovanje povećava potrebu za privatnošću i tišinom - izgleda da buka svih vrsta veoma smeta, a posebno tokom obroka
- Energija je roba koju treba gomilati - prostorije za život i hranu treba da budu uređene na odgovarajući način
- Pažljiv radnik će iskoristiti činjenicu da vremenske prilike emotivno utiču na gladne - neke posebne i vesele aktivnosti mogu biti sačuvane za loše dane
Šta onda?
Nakon završenog eksperimenta, muškarci iz Minesote bili su fizički zdravi. Dobili su različite količine hrane i unosili su dovoljno kalorija. Međutim, prošli su meseci, čak i godine - mnogo nakon što su se muškarci vratili kući
Na dan kada je Maršal Saton napustio Minesotu, otišao je autobusom za Čikago.
- Svaki put kada se autobus zaustavio, popio sam nekoliko milkšejkova i svet je bio divno mesto. Imao sam divan osećaj da imam svu hranu koju sam želeo, ali nisam imao snage - bio sam tako srećan i jeo sam, ali nisam bio normalan - rekao je.
(Kurir.rs/I.M.)
Bonus video: