"DANAS SVI MISLE DA MOGU DA BUDU INŽENJERI RUDARSTVA!" Prof. Knežević o nekompetentim analizama posledica kopanja litijuma
Iz dana u dan postaje sve jasnije da krajnji cilj dela opozicije nije zaustavljanje projekta "Jadarit", već to da naruši politički legitimitet predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tako bar tvrde pojedini analitičari.
Kaku kažu, to potvrđuju i poslednji potezi opozicije, koji su očigledno izazvani strahom od toga da ekonomski prosperitet koji će Srbija ostvariti zahvaljujući ovom projektu osigurati njegovu poziciju na čelu Srbije.
Ovim povodom u jutarnjem programu Kurir televizije gostovali su Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inžinjerstva i prof. Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta, a reporter Kurira Vuk Uskoković razgovarao je sa prof. dr Dejanom Miletićem, političkim analitičarem.
- Izuzetna mi je čast što gostujem sa profesorom Dinkom iz razloga što sada faktički imamo dvojicu stručnjaka koji konkretno govore o nečemu, a da su u struci. Dakle, nemamo neke analitičare koji jednostavno iz tog nekog svog drugog aspekta sagledavaju i govore o struci, a stvarno nisu u struci. Tamo apsolutno nema nikoga u struci kada govorimo o ekologiji i o zaštiti životne sredine. Sada ta teza da će se narušavati zdravlje ide do takvih teorija zavere da to prosto ljudsko uho više ne može da primi - rekao je Obrknežev.
Knežević je konstatovao da mnogi danas govore o rudarstvu po principu izreke nastale u bivšoj Jugoslaviji da svako može da bude selektor fudbalske reprezentcije.
- Znate, u staroj Jugoslaviji je postojala floskula da svi mogu da budu selektori fudbalske reprezentacije. Po istom principu danas u Srbiji svako se razume u rudarstvo, svako može da bude rudarski inženjer, svako može da isprojektuje rudnik i svako zna šta će se desiti kad rudnik počne da radi. Razume se da je lakše biti selektor fudbalske reprezentacije nego poznavati rudarstvo, posebno kompleksno rudarstvo kao što je ovaj ovde rudnik - rekao je Knežević i dodao:
- Nema industrije, nema industrijskog pogona, nema industrijskog postrojenja nema koje nema nikakav uticaj na životnu sredinu. Vi da napravite pekarsku radnju, imate uticaj na životnu sredinu, a zamislite da rudnik napravite. Zbog toga postoje zakoni koji definišu granice u kojima se postupa. I upravo ovaj rudnik i većina drugih rudnika koje danas imamo u Srbiji radi u tim granicama. Ekscesi, razume se, uvek postoje. Svuda postoje ekscesi. U svakoj industriji, u svemu postoji. Pokipi vam mleko kad ste kod kuće, zagori vam palačinka...Sve to je eksces. To se dešava.
- U svakom normalnom radu, uticaj rudnika i postrojenja koji prate rudnik na životnu sredinu će biti u granicama koje naš zakon propisuje. Naš zakon je, uglavnom, prepisan iz Zakona Evropske unije. Druga je priča koliko mi poštujemo zakon i koliko smo dosledni prema tom zakonu. Znači, ako država, institucije, hoće da budu dosledne i da sprovode zakon, a ne da ga tumače i da ga objašnjavaju, mi nemamo nikakvih problema.
Miletić je istakao da je pitanje litijuma nažalost ispolitizovano:
- Nažalost, za ono što bi za svaku zemlju i za svaki narod bio božji blagoslov, kod nas se stvara neka atmosfera života i smrti. To je obično plod velikog neznanja i nepoznavanja problema. Strahovi dolaze upravo iz neznanja. Ako su neki standardi vrhunski u svetu, onda su to evropski standardi. Naši partneri su evropski i to najpoznatije kompanije evropske, s jedne strane, s druge strane Srbija je na evropskom putu. Ona implementira sva ona pravila i sve zakone koji su na najvišem nivou svetskih standarda, pa u tom smislu i ekološke. I ako sve to povežete, vrlo je jednostavno zaključiti da opasnost ni približno nije onakva kakva se predstavlja. Tu ne treba velika logika, jer u stvari ti najviši standardi su i garancija upravo da neće doći do nekih prekoračenja i da neće život biti ugrožen.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.