Radovi na transformaciji rumunskog aerodroma iz komunističkog doba u najveću NATO vojnu bazu u Evropiuveliko traju.
Bageri iskopavaju zemlju i mešalicama se izliva cement za temelje na polju u blizini malog sela na istoku zemlje. Proširenje vazdušne baze "Mihail Kogalničanu" koja se nalazi samo 97 kilometara od granice s Ukrajinom Rusija je osudila kao nečuven primer NATO agresije.
Andrej Klimov, ruski senator i potpredsednik Odbora za spoljne poslove, upozorio je nedavno da će aerodrom biti među prvim metama osvetničkih napada. Sa druge strane, želja Rumunije da ojača svoju odbranu, može se shvatiti kao odgovor na rusku pretnju. Ruski dronovi i projektili, iako su bili usmereni na ukrajinske luke na Dunavu, često su preletali preko granice od početka rata. Krhotine drona "šahed 136" pronađeni su prošle nedelje nađeni na teritoriji Rumunije zbog čega je NATO pojačao patrole borbenih aviona duž granice.
Ben Hodžis, bivši američki general i jedan od zagovornika projekta zbog kojeg se pre deceniju prvi put raspravljalo o postavljanju velike NATO instalacije, rekao je "Tajmsu" da sada smatra da je ovaj proaktivni pristup opravdan iako je tada postojala nervoza.
- Sećam se da sam pomislio: "Umoran sam od stalnog reagovanja na ono što Rusi rade. Zašto ih ne nateramo da se brinu o tome šta mi radimo?" - rekao je Hodžis.
SAD su tokom Hladnog rata pratile Sovjetski Savez iz baza u Zapadnoj Nemačkoj. Jedna od njih, Ramštajn, još služi kao centar NATO sa oko 50.000 pripadnika i njihovih porodica smeštenih u okolini Rajne.
Tokom sledeće dve decenije vazdušna baza MK u istočnoj Rumuniji postaće dvostruko veća od Ramšajna. Već sada služi kao sedište NATO misija nadzora vazdušnog prostora nad Crnim morem jer je strateški smeštena izvan Konstance koja je najveća rumunska luka na Crnom moru.
Šest "tajfuna" RAF nedavno je završilo četvoromesečnu patrolu rumunskim i bugarskim vazdušnim prostorom delujući duž najdelikatnijeg dela NATO granice sa Rusijom. Dolazak dva američka B-52 prošlog meseca – što je prvi put da su teški bombarderi sposobni da nose nuklearno oružje raspoređeni u Rumuniji - predstavlja još jednu žarišnu tačku. Bombarderi B-52H prvi put sleteli u bazu MK u Rumuniji kao deo Operativne grupe bombardera 24-4.
Transformacija MK u NATO bazu, koja može da primi 10.000 vojnika i američke bombardere sa nuklearnim oružjem, prvo je zamišljena kao odgovor na ruske napade na Gruziju 2008. i Krim 2014. godine. Projekat je dobio dodatnu važnost od početka rata u Ukrajini.
Američka vojska koristila je aerodrom kao polaznu tačku za Bliski istok tokom ratova u Iraku i Avganistanu i u bazi je još vidljiva velika američka prisutnost. Putevi su nazvani po američkim državama - ulica Alabama ukršta se sa ulicom Aljaska. Širenje vazdušne baze, smatra Hodžis, pokazuje ozbiljnost sa kojom zemlje shvataju pretnju Rusije.
- Ove zemlje, koje su najbliže Rusiji i koje su bile pod ruskim uticajem, znaju kako je to. Razumeju šta je u pitanju. Odlukom o pojačanju MK pokazuju da nam neće Rusija govoriti šta možemo, a što ne možemo da uradimo - rekao je Hodžis "Tajmsu".
Rumunska ulaganja mogu se shvatiti i kao deo šireg trenda koji pokazuje da se težište NATO pakta pomera na istok.
Poljska će ove godine potrošiti više od četiri odsto BDP-a na odbranu, baltičke zemlje su predvodile akciju za podizanje minimalne NATO ciljne potrošnje na 2,5 odsto BDP-a dok je čak trećina granata ispaljenih u Ukrajini proizvedena u Bugarskoj. Još jedan pokazatelj spremnosti u istočnoj Evropi da ostvare veći uticaj na odbrambeni savez je pokušaj rumunskog predsednika Klausa Johanisa da postane glavni sekretar NATO.
Sem što je uložila 2,4 milijardi evra u vazdušnu bazu MK, Rumunija je kupila tri eskadrile F-16 od Norveške i Portugala, kako bi zamenila svoje sovjetske borbene avione, a sklopiće ugovor vredan skoro šest milijardi za kupovinu 32 aviona F-35 "lajtning" ove jeseni.
Nikolaje Krecu, komandant vazdušne baze MK, ima u svojoj kancelariji mapu aerodroma koja prekriva veliki drveni sto. Može da pregleda hangare, blokove za smeštaj i ruralne staze.
- Ono što možete da vidite je samo oko 20 odsto onoga što gradimo - pokazao je Krecu "Tajmsu".
Ovog vikenda je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio i dugoočekivani dolazak F-16koji bi trebao da pomogne u odvraćanju napada dronovima i projektilima na kritičnu infrastrukturu.
- Često smo čuli odgovor da je to nemoguće. Sada je to realnost. F-16 su u Ukrajini - rekao je Zelenski govoreći u vazduhoplovnoj bazi izvan Kijeva tokom ceremonije u nedelju.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nasmejao se predviđanjima da će F-16 da zaustavi rusko napredovanje na frontu na istoku navodeći da američke letelice nisu "magična pilula".
(Kurir.rs/Mondo/Preneo Z.Ko)
Bonus video: