Pod prozorom mi ostaju sve pakosti, taštine, zlobe i mržnje, ne osećam bol od udaraca u cevanice, niti krvarim od noževa zarivenih mi u leđa - ovo je nedavno, na veliko iznenađenje javnosti, izjavio proslavljeni glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić, koji ove godine navršava 50 godina svoje blistave profesionalne karijere.
S obzirom na činjenicu da su u srpskoj filmsko-televizijskoj produkciji prošlu i ovu godinu obeležili filmovi i serije iza kojih stoji on i ugledna producentska kuća "Kontrast studios" - dokumentarno-igrana serija "Junaci srpske prošlosti", "Azbuka našeg života 2", blokbaster "Heroji Halijarda" i televizijska serija "Vazdušni most" - pitamo ga šta stoji iza ovako gorkih i oporih reči.
- Nisam rekao ništa novo, već nešto što mi je, nažalost, odavno poznato. Načelno - to je univerzalna životna istina s kojom je sučeljen svaki čovek. To je borba između dobra i zla, između ljubavi i mržnje. Kada je reč o mojoj porodici, dobrota i ljubav prelivaju, i to mi je najvažnije, ali kada su profesija, struka i filmska branša u pitanju - uprkos tome što posla ima, bojim se da nikada nije bilo gore. Pakost, zloba, mržnja, pohlepa, gramzivost i taština caruju i detoniraju svaku normalnost.
Kad kažete nikad nije bilo gore, na osnovu čega to zaključujete, na koga se ta konstatacija odnosi? Nedavno ste javno prozvali klasića sa Akademije Lazara Ristovskog.
- Oni koji se pronađu - na njih se odnosi. Što se tiče čoveka kog ste pomenuli, nedavno sam objavio srpskoj javnosti da ga više ne poznajem. Znao sam jednog s takvim imenom i prezimenom u vremenima kad je bio pristojan, uljudan i normalan - ali je on ostao u mom bivšem životu. Uprkos trendu opšte destrukcije, mi u "Kontrast studiju" istrajavamo da se ponašamo u duhu profesionalne tolerancije i solidarnosti. Trudimo se da svima i svakom pomognemo, a da nikome ne odmognemo. Kao dečak sam s dedom satima krunio kukuruz i upijao životne mudrosti koje mi je ulivao. Jedna od njih je: "Čini ljudima dobro, Bog će dobro da ti vrati." Na ovoj izreci počiva nepisani profesionalni kodeks u našoj producentskoj kući, a što se mene lično tiče, to je moj životni kredo. Svako veče pre nego što zaspim, uvek se prekrstim i zapitam koje i kakvo dobro sam tog dana nekome učinio. Nažalost, u filmskoj branši, industriji ili biznisu - danas imamo zverinjak.
U čemu je problem? Ima li klanova u srpskoj kinematografiji?
- Klan je odrednica za udruživanje na kriminalnim osnovama. Ima interesnih grupa, ali klanova u doslovnom smislu nema. Pre bih rekao da se radi o genetskoj falinci u srpskom kodu. Kod nas je ustaljena praksa da kada se neko malo uzdigne, kad se osmeli da pokaže ambiciju, kada ostvari vredan i značajan rezultat - kao na dugme se momentalno mobilišu oni koji bi po svaku cenu da taj uspeh i rezultat kompromituju, minimiziraju, ruše, devalviraju i omalovaže. U drugim kulturama i socijalnim sredinama to nije slučaj. Oni udruženo podržavaju i odaju priznanje svojim sunarodnicima, bilo da se radi o filmu, umetnosti, sportu, nauci bilo o drugim oblicima stvaralaštva i rada. Kod nas, nažalost, sve se završava s degradiranjem i nipodaštavanjem.
Zašto je to tako, kada se poslednjih godina u Srbiji snima kao nikada ranije i ima posla za sve? Postoji li danas neka svetla tačka u srpskoj filmskoj i TV produkciji?
- Postoji. To je Telekom Srbija, koji je u poslednjih četiri-pet godina, otkad ulaže u kinematografiju, dao šansu brojnim autorima i učinio veoma mnogo za prosperitet i napredak srpske produkcije. Bez obzira na to što strahujem da se taj trend neće nastaviti, mislim da je Telekom obeležio srpsku kinematografiju u trećoj deceniji dvadeset prvog veka.
Vreme je domaćih filmskih festivala, da li je nipodaštavanje kada vaš film "Heroji Halijarda" na festivalu u Sopotu ne dobije nijednu nagradu? Nije je dobio ni Žarko Laušević.
- "Halijard" je jedini srpski film u poslednjih trideset godina koji ima ugovor o distribuciji u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, ove jeseni će biti prikazan na nacionalnoj kineskoj televiziji, gde će ga videti više stotina miliona ljudi. Pored toga, film je dobio nekoliko gran pri nagrada na festivalima po svetu, prikazan je u Američkom kongresu i na velikom međunarodnom festivalu u Moskvi, čuveni holivudski časopis Holivud riporter napisao je hvalospev o "Halijardu" - čime bi se ponosila svaka nacionalna kultura i kinematografija. Sem srpska. Jer kada, uprkos svemu, naš film ne zasluži nijednu "artiju" ili diplomicu sa šapirografa na festivalu u Sopotu - šta vam to govori? Dragan Bjelogrlić je bio vidovit kad im nije dao svoj film "Čuvari formule", jer bi mu se desilo isto što i našem.
Ne učestvujete na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, hoćete li ići na Filmske susrete u Niš?
- Odlučili smo da "Halijard" ne prikažemo na Festivalu filmskog scenarija jer aktuelno opštinsko rukovodstvo Vrnjačke Banje daje obećanja koja kasnije ne izvršava. Žalim što je to tako, jer ja volim Vrnjačku Banju, koja je moj širi zavičaj. Svaki ćošak i sve što je najlepše u njoj odslikao sam s velikom naklonošću u seriji "Selo gori" i drugim koje sam radio. Mislite li da mi je neko rekao hvala, a kamoli da nešto pomogne? Što se Festivala filmskog scenarija tiče - još ima među nama onih koji pamte kako je nekad izgledao. Ja sam jedan od njih. Danas je svima jasno da on odumire, samo što to ne vide oni koji ga danas organizuju na isti način kao i koncert pevačice Breskvice, karnevale i druge turističke šareniše.
Što se Niša tiče - tamo ću ići i "Halijard" će tamo biti prikazan. Ponosan sam što sam kao najstariji član Udruženja filmskih glumaca znatno doprineo da se zakopaju ratne sekire između udruženja i Glumačke organizacije Srbije - tako da ćemo ove godine imati festival glumačkih ostvarenja u fulu. Verujem da su Susreti jedina ozbiljna filmska manifestacija u Srbiji koja zaslužuje da preraste u veliki, ozbiljni nacionalni filmski festival. Na tome sam spreman da radim sa svima koji shvataju tu vrstu neophodnosti.
Ima se utisak da s Filmskim centrom Srbije baš nemate sreće. Vaš film "Čuvar ikone Svetog Đorđa" je već drugi put odbijen i nije dobio finansijsku podršku.
- To je najbolji odgovor onima koji tvrde da sam državni reditelj. Trećeg puta neće biti... Doneli smo odluku da više ne apliciramo i ne učestvujemo ni na jednom konkursu koji raspisuje Filmski centar, sve dok se nešto krucijalno ne promeni u radu te institucije. Znam da se niko neće uzbuditi zbog toga, ali očekujem da nam se pridruže i druge producentske kuće. Od osnivanja Filmskog centra imamo hrpu odbijajućih rešenja, a jedini projekat koji su podržali je "Halijard" - što me je, moram priznati, iznenadilo. Ta institucija je slika i prilika svih bolesti srpske kinematografije, političkog diktata, muljanja i ja tebi, ti meni kombinacija. Ljudi koji vode Filmski centar ponašaju se kao cenzori i ne shvataju da treba da budu u službi autora i producenata. Već drugi put odbijaju "Čuvara ikone", u čijem središtu je etničko čišćenje Srba od strane Albanaca na krajnjem jugu Srbije. Verovatno misle da Srbiji takav film nije potreban. Uveren sam da srpski narod, Srbija i njeni poreski obveznici ne dele takvo mišljenje. Ako ovaj film ikad bude realizovan - a ko me poznaje, zna da je vrlo realno da se to desi - prvi kajron na špici će biti "Ovaj film nije dobio podršku Filmskog centra Srbije". Neka ostane trag - za večnost i za buduća pokolenja.
Posle duže vremena u pozitivnoj konotaciji ste pomenuli Bjelogrlića. Sarađivali ste s njim u "Ravnoj Gori", zašto ta saradnja nije nastavljena?
- Uvek se trudim da u saradnji i prijateljstvu budem odan, iskren i lojalan - nažalost, nisu svi takvi... Što se mene tiče, uvek kada u srpskoj kinematografiji vidim da je nešto dobro, imam radost da to javno pohvalim - dobar film, seriju, scenario, produkciju, režiju, ulogu.... Od iznenadne smrti Milorada Mandića Mande s Bjelogrlićem nisam u kontaktu - za šta je isključivo on zaslužan. Pre tog perioda smo sarađivali, i moram prvi put javno da kažem da sam mu pomagao i podržavao ga. Bez obzira na to što s njim ne delim iste vrednosti, više puta sam izjavljivao da zna da radi, da dobro pakuje svoje filmove i serije, da ima sentiment i da je darovit.
Poznato je da ste vi uvek tu kad treba da se pomogne. Da li je tačno da ste u filmu Gage Antonijevića "Zaspanka za vojnike" bili jedini glumac koji se odrekao honorara i igrao džabe?
- Tačno je. Odrekao sam se honorara u "Zaspanci" jer sam smatrao da je taj projekat nacionalno važan. Ali ne samo to, mi jedini u "Kontrastu" imamo odlične uniforme iz Prvog svetskog rata, i dali smo im gratis sve rekvizite i ceo fundus kostima. Hteo sam da pomognem Maksi Ćatoviću i Antonijeviću, koji je tada bio u štabu Vuka Jeremića i nije mogao da računa na podršku države i vladajuće partije kakvu ima danas.
Da li se danas kajete zbog toga? Da li je to profesionalna solidarnost o kojoj ste pričali?
- Da... To je očigledan primer profesionalne solidarnosti... Inače, u životu se nikada ne kajem, ni onda kada za to imam i te kako debele razloge, čak i u kontekstu saradnje sa Antonijevićem. Mnogo puta sam mu bezrezervno pomagao i podržavao ga, a kako je on meni uzvratio - o tome ćemo nekom drugom prilikom...
Da li ste pratili Olimpijske igre i finale Novaka Đokovića?
- Novak Đoković je svojim veličanstvenim delom stao rame uz rame s našim velikanima poput Tesle, Pupina i Milankovića... On je danas svetli primer srpskog roda, na koji treba da se ugledaju mlade generacije naše nacije, ali i celog sveta.
A košarkaši?
- Bio sam ponosan kad sam video kako se Jokić, Bogdanović, Avramović i drugovi bore za Srbiju. To je pre svakog sportskog uspeha bio javni čas patriotizma...
Predlažem da za kraj budemo optimističniji. Posle skoro deset godina ponovo ste pustili brkove. Vaši mnogobrojni fanovi su već oduševljeno reagovali na društvenim mrežama. Da li nam se to Radašin vraća?
- Slažem se da nam je optimizam potrebniji više nego ikad. Odgovor na pitanje zbog čega sam pustio brkove, saznaćete polovinom oktobra.
Bonus video: