Ostaci američkog vojnika koji je poginuo u poslednjoj nemačkoj ofanziviPrvog svetskog rata konačno su identifikovani.
Zahvaljujući forenzičkom radu otkriveno je da je reč o redovu prve klase Čarlsu Mekalisteru, a njegovo telo biće 21. avgusta 2024. položeno na groblje u njegovom rodnom Sijetlu.
Druga bitka na Marni vođena od 15. jula do 5. avgusta 1918. bila je poslednja velika nemačka ofanziva Velikog rata.
U borbama 18. jula francuske i američke trupe krenule su u kontraofanzivu i njihove akcije bile su uspešne, ali je cena bila velika – do kraja napada nije se znala sudbina više od 1.000 američkih vojnika.
Na centru nekadašnjeg poprišta 2004. otkriveni su ostaci dvojice američkih vojnika.
- Jedan od dvojice, redov Frensis Lupo, lako je identifikovan zahvaljujući tome što mu je ime bilo urezano na novčaniku. Pokopan je na Nacionalnom groblju u Arlingtonu 2006. Kada je reč o ostacima Čarlsa Mekalistera, bile su potrebne dve decenije da bude identifikovan i ovaj mladić će konačno biti sahranjen sa svim počastima u rodnom Sijetlu – napisao je za The Conversation Džej Silverstajn, ekspert Odeljenja za hemiju i forenziku Univerziteta Notingem Trent.
Tokom otkrića 2004. ostaci oba vojnika odneti su na proučavanje, ali je zaključeno da je jedno telo nemoguće identifikovati.
- Bio sam forenzički arheolog u Centralnoj laboratoriji za identifikaciju kada su ostaci stigli i sproveo sam analize na osnovu dokaza. Zaključio sam da bi dalja istraživanja mogla da dovedu do identifikacije. Posle 14 godina, kako smo se bližili stogodišnjici Prvog svetskog rata, ponovo sam otvorio slučaj. Glavni tragovi bila su dva dugmeta na njegovoj uniformi, na jednom je pisalo WASH, a na drugom 2 i D sa ukrštenim puškama između. Otkrio sam da to znači da je bio član Nacionalne garde države Vašington, u 2. puku čete D, pre nego što je postala deo Američkih ekspedicionih snaga (AEF) – naveo je Silverstajn.
On je otkrio i orden dodeljen vojniku 1916. za kampanju protiv Meksika.
Zahvaljujući tome, uspeo je da smanji moguća imena na jedno – Čarls Mekalister.
- Koristeći te informacije sproveo sam genealoška istraživanja i našao člana porodice u Montani. Beverli Dilon znala je priču o svom deda-ujaku dobro i pročitala mi je poslednje pismo koje je poslao iz Francuske. Mitohondrijalni DNK koristan je za identifikaciju jer se nasleđuje samo s majčine strane. Mitohondijalni DNK Beverli Dilon potvrdio je da je u srodstvu po majci sa Mekalisterom. To mi je dalo dovoljno statističkih podataka da mogu da dokažem da je nemoguće da je reč o ostacima neke druge osobe – naveo je Silverstajn.
Rad je objavljen u Human Remains and Violence: An Interdisciplinary Journal.
Kurir.rs/Telegraf Nauka/The Conversation/Preneo:D. P.