KOLIKO SU OPASNA GAZIRANA PIĆA? Nutricionista: Do 2030. svako drugo dete će biti GOJAZNO! Kisela voda takođe RIZIČNA? EVO I ZAŠTO
Sve veći broj dece u Srbiji suočava se sa gojaznošću, a jedan od ključnih faktora koji doprinosi ovom problemu su gazirana pića. Ova tema sve češće zauzima centralno mesto u debatama na društvenim mrežama, a stručnjaci upozoravaju na dugoročne zdravstvene rizike koje gazirani napici donose, posebno kada se konzumiraju u ranom uzrastu.
Gošća voditeljke Milice Marković u emisiji "Puls Srbije", bila je Maja Babić, nutricionista i terapeut u oblasti zdravlja i velnesa, koja je detaljno objasnila kako gazirana pića utiču na zdravlje dece, ali i odraslih.
Maja Babić je istakla da su gazirana pića izrazito štetna, posebno za decu, zbog visokog sadržaja šećera i drugih štetnih sastojaka:
- Gazirana pića su generalno štetnija deci i odraslima, ali kod dece imaju veći uticaj jer sadrže veliku količinu šećera. Šećer dovodi do gojaznosti, a samim tim i do pojave dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Često proizvođači koriste aspartam ili druge zaslađivače koji su odobreni, ali to ne znači da su bezopasni. Važno je balansirati i ne preterivati čak ni sa pićima koja su označena kao 'bez šećera'.
Babić je naglasila da je kofein još jedan štetan sastojak u gaziranim pićima, koji može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje dece:
- Pored šećera, gazirana pića sadrže i kofein, koji može izazvati smetnje u nervnom sistemu dece, poput depresije i anksioznosti. U Srbiji svako treće dete u pubertetu već ima problem sa gojaznošću, a prognoze kažu da će do 2030. godine svako drugo dete između pete i devetnaeste godine biti gojazno.
Na pitanje da li gazirana, odnosno kisela voda, spada u kategoriju opasnih pića, Babić je odgovorila da i ovde važi pravilo umerenosti:
- Kisela voda, iako nema šećera, može zadržavati so u organizmu, što nije poželjno. Uvek preporučujem običnu vodu kao najbolju opciju, uz dodatak limuna ili nane za bolji ukus. Voda je ono što našem organizmu najviše treba, posebno tokom letnjih meseci kada je hidratacija ključna.
Babić je takođe govorila o navikama u ishrani, naglašavajući važnost izbora doručka. Preporučila je početak dana sa proteinima umesto ugljenih hidrata:
- Krenite dan sa proteinima, jer oni duže drže sitost. Ugljeni hidrati, poput ovsene kaše, mogu brzo izazvati osećaj gladi, što vodi do prejedanja. Uvek je bolje započeti dan sa doručkom bogatim proteinima.
Što se tiče šećera, Babić je upozorila da industrijski šećeri, bez obzira na to da li su beli, smeđi ili u formi zamenskih zaslađivača, nisu zdravi:
- Šećer je šećer, bilo da je beli ili smeđi. Prirodni šećer, poput onog u voću, mnogo je bolja opcija. Industrijski šećeri, kao i zamenski zaslađivači, mogu naštetiti organizmu. Uvek je bolje birati prirodne izvore šećera.
Maja Babić je na kraju emisije najavila novi program koji se fokusira na promenu navika, ističući da nije dovoljno samo obratiti pažnju na to šta jedemo, već je ključno menjati navike od detinjstva:
- Važno je da od malih nogu usmeravamo decu ka zdravijim navikama. Ono što vide na stolu, to će postati njihova navika. Zajednički obroci sa porodicom smanjuju rizik od anksioznosti kod dece, a hrana postaje ne samo fizička, već i emotivna i mentalna podrška.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: