"Podržavam da možete, pošto ste odrasle osobe, da radite sve što vas čini srećnim. Verujem u slobodu i verujem u ljubav." Publika aplaudira. "Ali takođe verujem da postoje ludaci. Nekako je to prestalo da se uzima u obzir. Odjednom su ludaci nestali, kao što je grip nestao tokom kovida. Odjednom je svaki muškarac u haljini divan i hrabar."
Ovo je deo najnovijeg komičarskog specijala Džoa Rogana od pre neki dan na Netfliksu, pod nazivom "Spaljivanje mostova za sobom" (Burn the Boats). I, naravno, čak i kada provokator poput Rogana istovremeno čačne i transosobe i kovid, a ovo citirano nije jedino što je rekao, nastanu burne reakcije. Što je ovaj i želeo, najverovatnije, mada je njegov komičarski nastup bio daleko od vrhunskog. Džo Rogan odlično poznaje američku kulturu glavnog toka i zna da će, pritiskajući prave tastere, dobiti ono što želi. Čak i prosečan materijal od koga je sastavljen ovaj specijal dobio je veću gledanost samo zato što je naišao na kritike na ivici histerije. Američki kulturni ratovi vode se i dalje.
Džo Rogan je najpoznatiji kao podkaster, čija je izuzetno gledana emisija "Joe Rogan Experience" i dalje na Spotifaju. Ove godine su produžili ugovor za 250 miliona dolara, što je za 50 miliona više nego prethodni iz 2020. godine, s tim da Spotifaj više nema ekskluzivnost. I svojevremeno je bila povika na to što je Rogan dobio jaku platformu, jer je zbog neretko grubih i kontroverznih izjava bio na meti "kulture poništavanja".
Međutim, on to radi sa nemalom dozom šarma i ima svoju brojnu publiku, što ućutkivanje čini praktično nemogućim. Iako je smešten u ionako nejasnu i nehomogenu grupu nove američke desnice, Džo Rogan je malo drugačija zverka od uobičajenih tamošnjih konzervativnih komentatora, u smislu da posle dužeg gledanja nije sasvim jasno da li taj čovek zaista veruje u sve ono što izgovara ili je, narodski rečeno, izvinite na bezobraznom izrazu, ali nema preciznijeg i nemam zlu nameru, zajebant sa devizom "što na um, to na drum". A na drum bude ispaljeno i ono smišljeno pod uticajem lakog alkohola i još lakših droga, sa istom ozbiljnošću i ubeđenjem kao i ono što je nastalo dubljim promišljanjem.
U negativnom prikazu "Spaljivanja mostova za sobom", autor Met Maler za sat MovieWeb iznosi mišljenje da stavovi Džoa Rogana nisu definisani stvarnim svetom, logikom i naukom, već su proizvod dugačkih razgovora sa čudacima i komičarima. Ovim aludira na činjenicu da među Roganovim gostima ima ljudi sumnjive sposobnosti da... recimo, zdravorazumski sagledaju svet oko sebe. Često je kritikovan zbog dovođenja teoretičara zavera, ufologa, pseudoistoričara i pseudoarheologa u emisiju, što samo po sebi nije neki greh, ako se uzme u obzir da je to svetski trend, zapažen i kod nas još od "Crnih bisera" pa do "Balkan infa".
Ali ovo gore nabrojano nisu jedina Roganova interesovanja. Našavši se u karijeri u vrlo povoljnoj poziciji da može pričati o svemu što ga lično zanima i ne gubiti publiku zbog toga, on se bavi i borilačkim veštinama, oružjem, ali i komedijom. Rogan ima solidnu karijeru kao stendap komičar i "Spaljivanje mostova za sobom" može poslužiti kao dobar početak za istraživanje karijere ovog zanimljivog čoveka. Paradoksalno, zato što je nastup ruku na srce prosečan, kakvog bi odradio neke obične večeri u klubu, a ne za Netfliks. Šale nekad ubodu, nekad ne, ali ostaje taj šarm nastupa odrađenog u čudnoj ravnoteži da te boli uvo za sve i tinjajuće želje za provokacijom. Kao što ima i bolje nastupe, tako mu u emisijama nisu samo frikovi, već i neki od najznačajnijih pojedinaca danas. Sve se svodi na to prija li vam Rogan ili ne. Ako da, znate šta ćete. Ako ne, opet znate šta ćete - preskočite specijal, ali vam barem hvala što ste pročitali ovaj tekst do kraja.