Velike vrućine smetaju čak i potpuno zdravim osobama, ali ono što je u poslednje vreme šokiralo lekare jeste sve veći broj mladih u tridesetim godinama koji se javljaju zbog srčanih problema.
Nekako smo navikli da kardiovaskularne bolesti budu rezervisane za one u starijem životnom dobu, ali izgleda da način života uz mnogo sedenja, stresa, pušenja uzima svoj danak.
Da li je čudno da se srčane tegobe ispolje kod nekog ko još nije napunio 40 godina i koji simptomi ukazuju na to da hitno moramo da se javimo lekaru odgonetnula je internista kardiolog dr Sonja Blažić za "Puls Srbije".
- Fizički potpuno zdrave osobe koje upražnjavaju zdrave navike i koje se dobro osećaju nisu u nekom povećenom riziku bez obzira što velika vrućina nikome ne prija. Uvek tu mora postojati neki sličan problem u pozadini ili višegodišnja konzumacija, ajde kažem, nezdravih navika koje prave plodno tlo i povećavaju rizik od srčanog udara. Velike vrućine svakako mogu oštetiti srce. Srce radi brzo da bi savladalo pad pritiska zbog visokih temperatura kako bi nadomestilo taj protok krvi, i kada srce radi brzo, to srce umara, pogotovo kod ljudi koji već imaju prethodno neki srčani problem - započela je Blažić, pa nastavila:
- Velike temperature dovode do dehidratacije. Dehidratacija opet može dovesti do povećane gustine krvi, do stvaranja krvnih ugrušaka, sklonosti ka trombozi. Krvni ugrušak može da zapuši bilo koji krvni sud, bilo kom delu tela pa i srčani krvni sud. Znojenjem gubimo elektrolite, zna se da ako natrijum, kalijum i magnezijum nisu uravnoteženi, može doći do pojave aritmija. Tako da ima mnogo, mnogo načina na koje velika vrućina može da loše utiče.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: