Melitu Bihali svi, naravno, znaju kao Olju iz "Maratonaca". Malo njih zna da je bila i profesorka jezika, i balerina, i književnica i rediteljka. Režirala je 12 predstava za decu, koja su, kaže, njena slabost. Svoju nije imala. Malo njih zna i da je ušla u enciklopediju erotike svetskog filma.
Melita je u martu 2023. godine ekskluzivno za Kurir ispričala svoju životnu priču. Vest o smrti glumice odjeknula je regionom 25. avgusta. Dramska umetnica izrazila je želju da bude sahranjena u porodičnoj grobnici, daleko od očiju javnosti. I to se desilo 24. avgusta, a po njenoj želji javnost je obaveštena tek sutradan, nakon obreda.
"Rođena sam jednog prelepog jutra 4. aprila 1938. godine u Živogošću, u jednom malom selu na samoj obali mora, kod Makarske. Pre sam proplivala nego što sam prohodala.
Četrdeset godina sam se bavila glumom. Bila sam u stalnom angažmanu pozorišta "Duško Radović", ali sam i pored toga uspela da snimam i filmove i serije, da ne nabrajam, bio bi dugačak spisak.
Čitala sam istoriju dalmatinskog primorja i, sudeći po prezimenima mojih roditelja, majka je bila Begović, a otac Jukić. Očigledno smo došli negde iz Hercegovine. Po svemu sudeći, bili smo očigledno pravoslavci jer je moj pokojni deda slavio slavu. Otac mi je bio veliki komunista i svi smo u tom duhu vaspitani i nismo vernici. Poštujem svakog ko veruje i slavi Božić, Uskrs ili slavu, ali ja sam ateista."
Rasuti po svetu
"Otac mi je bio stolar, ali umetnički. Nije bilo onoga što nije umeo da napravi, od maketa jedrenjaka, preko buradi, pa sve do lađa. Majka mi je bila domaćica. Najstarije sam dete u porodici i, kako to već biva, nisu se puno obradovali što je prvo dete bilo žensko, a imam petoro braće i sestara. Dvoje žive u Australiji, brat u Istri, sestra u Poreču i tako smo rasuti po celom svetu.
Međutim, bila sam slatka devojčica, kako mi kažu, i kad sam već malo bila poodrasla, momci su pevali "Marijana, slatka mala Marijana", jer mene su zvali Marija, po baki, a kršteno ime mi je Melita. Pitala bih mamu da li meni pevaju. Bila sam oduvek malo luckasta, ali sam znala da ću biti glumica, ne znam zašto, o tome sam maštala."
Gluma
Melita je glumu upisala u Beogradu 1962. godine, a na klasi je bila sa Mirom Pejić Armenulić, Ljerkom Draženović, Dušicom Žegarac, Nedom Spasojević i Dragom Čumićem. U životnoj ispovesti za Kurir otkrila kako je i zaradila svoj prvi honorar:
"Gostovali smo svojevremeno na jednom svetskom festivalu u Rimu, igrali smo predstavu u teatru Valev usred Rima. Tamo smo igrali "Kekeca" i njima se toliko ta predstava dopala, bili smo otkrovenje, jer niko dotad nije znao za to pozorište lutaka. Možete misliti, u to vreme je italijanska televizija snimila celu našu predstavu na njihovom jeziku, jer smo svi govorili italijanski. I dobili smo takve honorare da sam kupila kompletnu garderobu pre nego što sam došla u Beograd! Svi su se divili mojim toaletama. To je nešto što mi je ostalo u pamćenju."
Profesorka
Zadar mi je postao tesan kada sam završila fakultet. Dva i po meseca sam radila i u školi kao profesor. Zamenjivala sam neku trudnicu. Kad sam došla u taj razred, neki završni srednje tehničke, tamo je bilo, verujte mi, starijih učenika od mene. Moram da priznam, ja sam se tu jako loše snašla. Bilo je momaka sa kojima sam igrala na igrankama, jer smo se znali ovako ne baš intimno, ali Zadar je mali grad. Bilo mi je jako neprijatno i nije mi se dopalo. Mada verujem da bih to dobro uradila, jer sve što je u vezi sa decom, uradila bih dobro. Deca su moja slabost. Nažalost, nemam dece, ali volim svu decu ovoga sveta.
Sa glumicom Nedom Spasojević bila je veoma bliska
"Neda Spasojević, sa kojom sam bila na klasi, bila mi je najbolja prijateljica. Rano je otišla, ali smo se jako lepo družile. Išli smo zajedno u Istru, gde su sticajem okolnosti moji roditelji otišli u kolonizaciju. Kad je kapitulirila Italija, sklopljen je sporazum kojim je Istra pripala Jugoslaviji. E sad, moj otac je bio komunistički rukovodilac, sekretar partije, i morao je da ode po službenoj dužnosti. I šta ćemo, i mi deca smo išli...
Jednom je Neda došla sa Sekom Sablić kod mene u Vrsar i onda smo se provozale mojim čamcem tamo gde je bila nudistička plaža. Vi da ste videli Seku kako je reagovala! Nije mogla da veruje da je to moguće, da ima toliko golotinje, a pogotovo je bila fascinantna scena u kojoj su neki muškarci igrali košarku. Naravno s loptom, a "trčali" su im neki drugi organi. Neda je dolazila svake godine. Seka je imala neke prijatelje tamo, a Neda bi iskoristila priliku da dođe kod mene."
Otkrila je i kako je izgledao njen poslednji dan sa Nedom.
"Da li vi verujete da sam ja dva dana pre Nedine smrti bila kod nje! Taman smo završili "Maratonce" u Pančevu i ja sam došla i jedva se spremila da putujem na more. Njeni roditelji su bili kod mene u vikendici, trebalo je da se mimoiđemo. I sad, ja odem kod nje kući. Tog dana mislim da mi je celu svoju dušu otvorila, kao da je osećala. Otputovala sam u Vrsar u utorak, a već u sredu ujutro me zove komšinica i kaže: "Melita, jeste li čuli za tužnu vest? Neda vam je preminula..." Ostala sam nema. Bila sam sa njom poslednji dan njenog života. Mislim da bi bila mnogo srećna da vidi Isidoru danas. Ona je tada imala desetak godina. Bila je uvek tu sa nama i motala se..."
"Bubašinter"
"Svi me znaju kao Olju iz "Maratonaca". Kako sam dobila tu ulogu, više se i ne sećam. Sa Mirom Pejić sam stalno sedela u Ateljeu i neko mi je prišao, da li je to bio autor teksta ili asistent reditelja, ne sećam se. Pitali su me da li želim da igram, dali mi tekst i ja sam prihvatila sa velikim zadovoljstvom. Nisam imala pojma da će mi to biti znak za ceo život. To je jedna vrlo lepa i atraktivna epizoda. Moj prvi film je bio "Medaljon sa tri srca" sa Vladanom Bracom Slepčevićem, u kojem sam igrala epizodu sa Borisom Dvornikom.
To mi je bio prvi kontakt sa filmom. Drugi je bio "Bubašinter" sa Milanom Jelićem, koji je nedavno preminuo, i tu sam imala jako lepu ulogu. Dobila sam čak i nagradu na Nušićijadi za taj film. U "Bubašinteru" sam imala obnažene grudi i ušla sam u enciklopediju erotike svetskog filma, tu smo od naših samo Olivera Katarina i ja."
"Maratonci"
"O "Maratoncima" sam već hiljadu puta pričala. Trebalo je tu da budem potpuno gola, ali me je zaštitio Mija Aleksić. Bila je jedna scena koju je Šijan izbrisao na kraju. Olja je bila za sve u toj kući, pa čak i za seks. Topalovići su se menjali i u njenom krevetu. Ulazi u toj sceni Bata Stojković i kaže: "Pa, tata, moj red je večeras!", i Mija ga otera.
E sad, tu je pokojni Božidar Bota Nikolić, koji je bio direktor fotografije, tražio da ja gola otrčim u jedan ćošak, i ja to nisam htela jer to nije bilo dogovoreno. Nije bilo ni ono u kadi dogovoreno s cepanjem moje haljine, ali je sve ispalo spontano. Nisam se bunila, jer je bilo u svrhu filma i vrlo atraktivno, a ovo nisam htela. Oni su insistirali, najviše pokojni Nikolić. Mija je tada rekao: "Stanite, molim vas! Ako se niste dogovorili, nemojte koleginicu da maltretirate!" Tako sam ja otrčala u to ćoše uvijena u čaršaf, a ne gola. Na kraju je to isečeno. Šijan mi je rekao da je to bio malo prizemniji humor i izvinio mi se. Žao mi je, jer je to više govorilo o karakteru te uloge. I tako je ostalo upečatljivo. Pored toliko rada što sam radila, ljudi me najviše po tome znaju. I dan-danas mi viču: "Je l' ti umro Pantelija?!"
Bila sam u Kinoteci na premijeri restaurirane verzije filma i gledala sam kao prvi put. Ponovo bih prihvatila istu ulogu. Nemam ništa protiv golotinje ako to ima svoju svrhu."
Prezime Bihali zadržala je od svog bivšeg supruga Pavla Bihalija, a otkrila je i zbog čega se nakon razvoda nije više udavala.
"Ko se razveo, pa posle ponovo stupio u brak, nije zaslužio ni prvi put da se razvede. Nikada mi nije palo na pamet da se ponovo udam. Bila sam u braku 17 godina. Svoje najlepše godine sam provela kao udata žena. Moj muž je bio izuzetan intelektualac, sin Pavla Bihalija, čuvenog osnivača "Nolita". Bio je načitan i imao je sve moguće lepe osobine, ali je imao i jednu manu. Mnogo je pio, nažalost. Zbog toga i nismo imali dece
Nisam ja prekinula brak. Stalno sam zamišljala da mogu da mu pomognem. Živela sam u iluzijama. Dosadilo mi je više da idem po kafanama i gledam ga kako se ubija. Sedela sam kod kuće kad nisam imala predstavu ili probu. Jednostavno, nisam htela da mu izigravam dvorsku ludu u kafani, a on je našao drugu, koja je htela. Nema tu nikakve filozofije, to je život."
Dragan Nikolić
"Pojavila sam se u pet-šest epizoda "Otpisanih". Vrlo rado sam prihvatila tu ulogu. Mira Pejić i ja smo bile zajedno na scenama i, kad se završi predstava svi odu, a nas dve ostanemo. Podrazumeva se da su te dve bile droce, pa smo se nas dve uvek šalile na kraju: "Šta smo mi sada?" Imala sam s Bjankijem jednu lepu scenu, dobri Miroslav Berić. Tu je bio i šmeker Dragan Nikolić. Oni su kao zapalili neku baraku, a pre toga smo Bjanki i ja imali jednu lepu ljubavnu scenu i ja sam ležala na krevetu, a Bjanki je pobegao. E, pre nego što su zapalili baraku, ušli su unutra, a ja ležim pokrivena i Dragan Nikolić samo dođe i - hop, podigne čaršav! Nisam bila gola, ali morao je mangup da proviri, da vidi šta ima, a reditelj mu to nije rekao. I ta scena je ostala na kraju."
Raskošna kao "mercedes"
"Igrala sam puno i kod Aleksandra Đorđevića. Aca je mnogo voleo glumce i cenio ih je. Samo nikada nije hteo da uzme nekoga ko je navijao za Crvenu zvezdu. Naravno, od muškaraca. Kad bi došli na razgovor, prvo pitanje bi bilo da li navijaju za Zvezdu. Sećam se, jednom na snimanju on krene da provocira jednog od saradnika, Ratka. Pita ga: "Hajde, nabroj mi tri najlepše žene na filmu!", a ovaj mu odgovara: "Melita Bihali, Rada Savićević i ne znam ko još..." I sad mu on tu postavlja pitanje, dobro Rada, ali zašto baš Melita, a ovaj mu odgovora: "Raskošna je kao 'mercedes'."
Poslednja uloga
"Poslednji film koji sam radila bio je "Da li ste videli ovu ženu" Dušana Zorića i Matije Gluščevića. Nažalost, nisam ga gledala, ali to mi je poslednja uloga. Igrala sam bračni par sa Vlastom Vladisavljevićem. Nisam se osećala dobro i nisam otišla da ga pogledam, zvali su me dva puta. Radila sam i film "Žal" sa Brankom Katić. Ona je jedno tako divno stvorenje, mogla bih jedino sa mojom Nedom Spasojević da je uporedim."
Otrkila je i koga smatra najboljim prijateljima
"Najbolji prijatelji su mi danas Mira Pejić i Radmilo Armenulić. Paze i brinu za mene. Da li sam poznavala Silvanu Armenulić? Ona je bila ličnost, ali nje nije bilo više kad je on počeo sa Mirom. Toliko ih volim i divim im se, jer nisam videla bračni par tih godina koji se tako fantastično slaže i dopunjuje. Desilo se da je Mira pala na nekom teniskom turniru i polomila trista čuda, a sve oko nje je brinuo Radmilo. Divim mu se, stvarno je veliki čovek."
Dece nije imala, a kako je istakla, ceo život je zbog toga patila.
„Teško mi je što nemam dece, mislim da je to generalno svakome patnja ko je ostao sam. Pogotovo kada dođete u određene godine kada vam je potrebno da sa nekim komunicirate, popričate… da se izjadate. Ali, ja imam moja dva anđela koja obožavam i sa njima se družim, a to su moje komšije Dušan i Andrija. Oni su uvek tu uz mene kada god mi je nešto potrebno, i beskrajno sam im zahvalna na tome“, ispričala je.
Istakla je i da je mnoge uloge odbila zbog ljubomore tadašnjeg supruga.
„Bila sam primorana da odbijem brojne velike uloge zbog toga što mi je bivši suprug bio jako ljubomoran. U zenitu najveće slave dobijala sam veliki broj ponuda, ali on mi nije dozvoljavao da ih prihvatim jer se plašio šta će se dešavati na setovima koji su van Beograda. Tako sam sve što se nije snimilo u prestonici odbijala. Možda je to moja greška, ali vreme ne mogu da vratim“, iskreno je rekla ona za pomenuti medij.
Opet bi se bavila glumom
"Promenila bih mnogo šta u ličnom životu, a što se tiče karijere, bavila bih se opet istim poslom. Mogla sam dosta knjiga da napišem. Imam jedan tekst, ali mi je dosta teško da to nudim, jer ako tema nije seks ili tako nešto, teško će štampati, a ako je nešto ozbiljno, onda ih ne zanima. S druge strane, ako nemaš hiljadu evra, ne možeš ništa, a posle, da li će vam se to isplatiti ili neće, to ne znaš. Mada, ja sam devedeset odsto svojih knjiga podelila. Ono što sam zaradila, bilo je na promociji u "Radoviću" i od toga sam platila zakusku i ostale stvari. Napisala sam to samo zbog moje majke, jer je ona bila ta mučenica koja je sve to preživela. Radi se o kolonizaciji Istre, jer su mnogi otišli u Italiju i trebalo je da se popune kuće..."
Melita je preminula u avgustu prošle godine. Imala je 85 godina, a datum njene smrti nije poznat po njenoj želji.
(Kurir.rs/M.F.)
Bonus video: