Vladimir Đukanović: Ostavka
Pre dva dana na jednom portalu objavljena je informacija kako je moja malenkost spremna da podnese ostavke na mesto narodnog poslanika i na sve stranačke funkcije ukoliko Vlada Srbije odustane od projekta eksploatacije litijuma. Odmah da potvrdim verodostojnost ove informacije, ona je apsolutno istinita, no zahteva da se objasni, jer nije uvek sve tako crno-belo.
Dakle, moje iskreno viđenje je da je eksploatacija litijuma istorijska šansa za Srbiju. Naravno, mi Srbi smo skloni da gotovo uvek ne propustimo šansu da propustimo šansu. Ne bi nam ovo bilo ni prvi, a verovatno ni poslednji put. Ovo sve pišem pod uslovom da struka i svi mogući pozvani naučnici iz oblasti rudarstva i zaštite životne sredine potvrde da eksploatacija neće ugroziti životnu sredinu. Ukoliko bude i najmanje sumnje da bi se životna sredina ugrozila, od projekta se mora odustati. Ono što je problematično jeste činjenica da protivnici eksploatacije litijuma ne žele reč struke, već pritiskaju i traže da država izglasa doživotnu zabranu rudarenja litijuma, a da struka ne kaže ništa. Ukoliko bi Vlada na takav način pristala da se odrekne ovog projekta, moram da priznam da kao narodni poslanik više ne bih podržavao tu vladu, i moralno i časno bi bilo da podnesem ostavku, što ću sigurno i učiniti.
Sa druge strane, priznajem da sam više nego razočaran odnosom stranačkih kolega prema ovoj temi. Čast izuzecima koji su bili spremni da uđu u obračun s raznim teoretičarima zavere, anarhistima, lažnim ekolozima, primitivcima svih fela, voke ideolozima, svaka im čast kakve su uvrede i pretnje morali da trpe, i na tome toj nekolicini kolega kapa dole. Ostali, sram da vas bude. Kada treba da vas biraju na neku funkciju, spremni ste s krsta da skinete i da se pokoljete, ali kada je škakljiva tema i kada ste svesni da ćete biti namazani svim mogućim fekalijama, nigde vas nema. Elem, niti sam ministar, niti me zanima da budem bilo kakav državni funkcioner, bogu hvala imam advokatski zanat i imam od čega da živim. U bitku na ovu temu ušao sam čista srca, duboko uveren da je božji dar to što imamo najbolji litijum na svetu. Smatram da je to budućnost Srbije. Najteže mi od svega pada što ispadoh lobista za „Rio Tinto“, a o toj kompaniji inače mislim sve najgore, no neka druga vlast im je omogućila ekskluzivitet u istraživanjima i eksploataciji litijuma. Ukoliko bismo ih oterali, odrali bi nam kožu za odštetu, a čini mi se da bi oni to najviše i želeli i sumnjam da čak finansiraju sve ove proteste, jer su svesni da, ako pod pritiskom odustanemo od projekta, oni će dobiti ogroman novac na arbitraži. Nisam nikada bio njihov lobista, već sam pristalica eksploatacije litijuma. No, eto, mene namazaše svim i svačim, kao i još nekolicinu mojih kolega i samog predsednika države, ispadoh i lobista za „Rio Tinto“, dok ostala gospoda hlade svoje zadnjice u udobnim kabinetima i kukavički kalkulišu. E baš zato, ako vlada pod pritiskom ulice i bez mišljenja struke odustane od ovog projekta, kao i zbog činjenica da gomila mojih stranačkih saboraca ne želi svoju zadnjicu da makne, pa čak su i pritajeno protiv ovog projekta, jasno mi je da kao narod nismo zreli da idemo napred i ne osećam potrebu za političkim angažmanom, te će mi u tim okolnostima ostavke koje nameravam da podnesem biti nešto što je pitanje časti i vrhunski moralni čin.