Nenad Ilić (44) iz sela Devča kod Prokuplja, poginuo je 10. avgusta u teškoj saobraćajnoj nesreći kada je na njegovo vozilo naišao autobus podgoričkih registarskih tablica. Nenad je ostao mrtav na mestu, a njegov blizak prijatelj zbog koga je Nenad i dospeo na društvene mreže kada je postao poznat kao heroj, ispričao je za Kurir kakav je Nenad bio čovek i koliko je svima koji su ga makar kratko poznavali, teško palo što ga više nema.
- Ja ću Nenada pamtiti po svemu dobrom, bio je pravi čovek, čovek koji se jednom takav rađa. Mnogo toga smo delili, ne postoje reči kojima bih ga opisao. Ne znam kako da mu se zahvalim za sve što je uradio za mene. Ne mogu da se pomirim sa tim da ga više nema. Nismo u krvnom srodstvu, ali osećam kao da sam izgubio najrođenijeg - započeo je priču Nenadov prijatelj za Kurir, pa podelio sa nama da je snimak spasavanja mačeta snimao upravo on.
- Dok je spasavao mače i lupao pločice, ja sam uzeo telefon i počeo iz šale da ga snimam. Jedan od komentara na tom videu je bio da će ih neko opet lepiti, a ja sam napisao: "Ko ih je razbijao, taj će i da ih lepi", naravno to je bila šala. Nažalost, to se neće ostvariti. Od tih dana ta pločica još uvek stoji netaknuta - priseća se njegov prijatelj.
Kako nam je dalje ispričao Nenadov prijatelj, njega je vest o pogibiji veoma potresla, za nesrećno stradalog čoveka kaže da je bio u stanju sve da uradi za prijatelje.
- Nenad je bio onaj čovek kojeg sam mogao da pozovem u tri ujutro i kažem: "Nešo, imam problem. Možeš li mi pomoći?". Bez oklevanja bi pomogao, kao da je jedva čekao da ga zovem. Naša interna šala bila je "Nešo, Nešo, Nešo..." i onda bi sledilo pitanje. Provodili smo dane zajedno, stotine kilometara na putu, posete restoranima, razgovori... A ipak, gde god da smo bili, uvek je morao da prespava kod kuće. "Moram da nahranim pse ujutro," govorio bi. Imao je dva psa koje je mnogo voleo - kaže naš sagovornik i dodaje:
- Bio je emotivan čovek, svaki oblik nepravde ga je pogađao, i nije se stideo suza kada bi mu bilo teško. Ali kada se veselio, veselio se iz srca, bez obzira da li je bio na svom slavlju ili kod prijatelja. Ljudi su ga prosto obožavali.
Nenadova porodica je, kako saznajemo, vrlo poštovana u selu odakle je rodom. Svi su bili vezani jedni za druge, a Nenad je tako odgajao i svoje ćerke. Nenad je ranijih godina počeo sa radom na građevini i od tada je bio u tom poslu. Postao je široko poznat po svom radu, kako kaže njegov prijatelj, imao je dar i kuću je mogao sam izgraditi iz od temelja do krova.
- Ljudi su govori: "Neša ima kliker za to", nije postojao problem u građevini koji on nije mogao da reši. Bio je zaljubljenik u keramiku, majstor svog zanata. U vojsci su ga obožavali; želeli su da ostane i radi za njih, ali nije želeo. Kao mladić, trenirao je boks, a kao vozač...bio je jedan od onih retkih. Vozio je kamion, kombi, kola - ispričao je Nenadov prijatelj i dodao da je vožnja bila njegova strast i njegova sloboda, a na kraju je tako nažalost i stradao.
Herojsko srce Nenada Ilića, podsećamo, prestalo je da kuća pre šest dana kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći na putu za Rašku. Međutim, još uvek se ne zna tačno kako je do udesa došlo.
- Do udesa je došlo u mestu Ušće 10. avgusta, a u sudaru su učestvovali autobus podgoričkih registarskih tablica i automobil niških registarskih tablica kojim je upravljao Nenad. Čovek je nastradao na licu mesta, a njegov saputnik je prevezen u bolnicu - rečeno je ranije za Kurir.
Čovek je kako saznajemo sahranjen 13. avgusta na seoskom groblju, a na večni počinak ga je ispratio veliki broj ljudi.
Bonus video: