Akademik Vladica Cvetković, koji se povukao iz aktivnosti ProGlasa u okviru protesta protiv kopanja litijuma i projekta "Jadar", a kao razlog za to naveo "antirudarsku histeriju", u intervjuu za nedeljnik Radar naglasio je i da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), čiji je član, nije ni bilo javne rasprave o evenutualnom iskopavanju litijuma.
Inače, Cvetković je prethodno rekao da su se ozbiljne stvari izrekle od strane aktivista ProGlasa, te smo tako došli i do "antirudarske histerije."
- Sve što sam do sada izjavio svodi se na moje tvrdnje da javne rasprave o projektu Jadar nije bilo i da se dogodilo prekomerno zastrašivanje građana - rekao je on za Radar i nastavio:
- Simpozijum u SANU nije bio javna rasprava, takvih skupova je do sada u Akademiji bilo na stotine, većina se bavila temama važnim za društvo, ali nijedan od njih nije bio zloupotrebljen za zasenjivanje nestručne javnosti, poput ovoga o projektu Jadar. Nešto što je zaista moglo da pokrene pravi stručni dijalog u akademskoj atmosferi i bez unapred određenih stavova, iskorišćeno je kao presuda, kao argument da tu nema šta više da se razgovara. Javno mnjenje je tako poverovalo u rečenice: "SANU se izjasnila!" ili "SANU je rekla!" i to bez ikakve rezerve, mada prema istraživanju Ipsosa, četiri petine tog istog javnog mnjenja ne može da navede nijednog sadašnjeg člana Akademije, a preko devedeset procenata nije nikada prisustvovalo nekom događaju u SANU. I reći ću vam i ovo, ako neko izvan akademske zajednice kaže da je u SANU završena javna rasprava o projektu Jadar, on pokazuje da je ili naivan ili bezobrazan, ali ako to izjavi doktor nauka, onda je posredi samo ovo drugo.
Upitan na šta misli kada govori o zastrašivanju građana, Cvetković je rekao:
- Od trenutka kada je ova tema medijski lansirana, krenulo se sa širenjem kolektivne panike. Taj posao je obavljen efektno, serijom uznemirujućih paušalnih tvrdnji i dekontekstualizovanih poluinformacija, a ponekad i najobičnijim lažima, poput raseljavanja više od 300.000 ljudi ili besmislicama, kao što je plan da se u Srbiji uskoro otvori 40 rudnika.
Na konstataciju novinke da je "tačno da imamo vašarsku argumentaciju, ali da postoji i opravdan strah od litijuma", te na pitanje kako izabrati da li se plašimo nečeg objektivnog ili ne, Cvetković je odgovorio:
- Pa jedino pravim dijalogom. A da smo ikada nameravali istinski da diskutujemo, pre svih bismo morali da saslušamo one koji o projektu najviše znaju, a to su naši stručnjaci koji su bili angažovani od strane Rio Tinta. To je, dakako, ispalo nemoguće jer je na njih odmah prilepljena etiketa na kojoj piše: "nema šta meni da govori onaj ko je plaćen od investitora". To je prividno logičan, a u stvari veoma plitak rezon, koji se nažalost čvrsto primio u javnosti, pa su ljudi koji su radili studije za Rio Tinto mahom isključivani iz razgovora, neki su čak nazivani i izdajnicima i to u našim vrlim nezavisnim medijima. A zaboravilo se nekoliko važnih činjenica, na primer to da je kompanija po zakonu bila dužna da uradi sve te studije i da je za njih morala da angažuje istraživače sa strane, da je (valjda) dobro što je uzela naše profesore, da su ti profesori radili istraživanja čiji su rezultati proverljivi, da oni te nalaze mogu samo da prikažu i brane, ali nikako ne mogu da donesu odluku o rudarenju, da oni za svoj rad jesu bili plaćeni od kompanije, ali da to, recimo, važi i za profesore Biološkog fakulteta, čiju studiju o ugroženim vrstama u Jadru eko-zastrašivači obilato citiraju, ali ovu drugu činjenicu uvek prećute, i tako dalje.