Siniša Pavić, naš proslavljeni scenarista, koji je autor najznačajnijih dela srpske kinematografije, preminuo je u 91. godini, a malo je poznato da to nije bilo njegovo primarno zanimanje.
Naime, Siniša Pavić je završio Pravni fakultet, a svoj radni vek proveo je kao sudija.
Svoj prvi roman, ljubavnu priču “Višnja na Tašmajdanu”, objavio je 1963. godine. Posle velikog uspeha, knjiga je pretočena u film, u režiji Stoleta Jankovića, sa petnaestogodišnjom Nedom Arnerić u glavnoj ulozi.
Dok je, pre popularnosti, radio kao sudija, nije sanjao da bude kapetan na belu lađu, već pisac. I to mu se ostvarilo.
O svojim počecima kao pisca, govorio je u životnoj ispovesti za Kurir.
"Počeo sam da pišem u gimnaziji. Imam dvadesetak svezaka dnevnika koje sam pisao, počev od šestog razreda. Pre toga, na pruzi Kučevo-Brodice, dobio sam zadatak da napišem "Kozeriju" za logorsku vatru. Više se i ne sećam šta sam napisao. Ali su mi svi čestitali. A novinar Mihailo Simić reče nekome: "Ovaj će da bude pisac." To mi se dopalo. Da budem pisac. Dotad su mislili da ću biti slikar. Dobro sam crtao, i u školi crtao za one koji bi inače dobili slabu ocenu. Ali šta će prevagnuti, prelama se u pubertetu", govorio je.
"Upisao sam prava jer se nešto moralo upisati. Pisao sam svakog dana po dve-tri strane i nekako raščistio sa sobom da ću to raditi celog života. I sve do januara nisam nijednom otišao na fakultet. U decembru izađu sabrana dela Mopasana. Damir kupi svih dvanaest knjiga i ja svakog dana pročitam po jednu. U januaru on mi kaže: "Ti ništa ne učiš. Kakav ćeš student da budeš?" "Znaš, šta", odgovorim, "nisam ja za pravnika. Ne privlači me. Nego ću do leta da obnovim matematiku, za prijemni, pa ću na jesen da upišem tehniku." "U redu", prihvati on, "ali nemoj da izgubiš još šest meseci. Daj ti prvu godinu prava, a posle, ako se opet predomisliš, idi na tehniku." Pomislih, a što ne bih imao i dva fakulteta. I dam u junu svih šest ispita sa prve godine. I naravno, predomislim se.
(Kurir.rs/ L. S.)
Bonus video: