VESIĆ: Vučić želi da čuje svako mišljenje, da razjasni nedoumice, kako država ne bi propustila veliku šansu koja joj se pruža

Predsednik Aleksandar Vučić uvek je spreman da stane pred svoj narod, da sasluša i odgovori na sva pitanja građana. I njegov odlazak u Mali Zvornik, gde je duže od četiri sata slušao ljude i razgovarao s njima, to i potvrđuje. On želi da čuje svako mišljenje, svaku brigu, da razjasni nedoumice ljudi, kako država ne bi propustila veliku šansu koja joj se pruža. Uveren sam da je ovo tek prvi razgovor, jer se samo na ovakav način, u direktnom kontaktu s ljudima, najbolje i najlakše rešavaju problemi. U moru lažnih ekologa i navodnih boraca za zaštitu životne sredine važno je da se građanima Podrinja i cele Srbije kaže istina. A istina je da ukoliko stručnjaci Ministarstva zdravlja kažu da iskopavanje litijuma može na bilo koji način da ugrozi zdravlje ljudi, da za to postoji i najmanja šansa - rudnika neće biti, kaže na početku intervjua za Kurir Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, komentarišući nedavnu posetu šefa države Malom Zvorniku, gde je razgovarao s narodom o projektu "Jadar", ali i o ostalim temama.

- To što pojedinci lažima i suludim izjavama pokušavaju da zamagle istinu, ne može da im prođe. Vučiću građani veruju. Litijum je strateška mineralna sirovina koja je sve traženija. Njegova eksploatacija, a posebno proizvodnja baterija u Srbiji, znači ogroman privredni skok, uz očuvanje životne sredine... Smešne su ocene da je namešten razgovor predsednika s građanima u Malom Zvorniku na koji je mogao da dođe ko je hteo, što se videlo iz toga kako su ljudi diskutovali. Kada nema razgovora - kritikuju što nema dijaloga, kada predsednica parlamenta pozove na dijalog, opozicije nigde nema, kada Vučić ode među ljude, onda je sve namešteno... Mogli ste da vidite da su organizatori protesta javno rekli da su odbili poziv da dođu na razgovor s predsednikom Vučićem?! Znači, razgovor ne žele! Šta žele? Jasno je da opoziciji i organizatorima ovog protesta nije stalo ni do životne sredine, ni do ljudi u Jadru, već isključivo do nasilne smene Vučića. U Malom Zvorniku, među okupljenima, bili su i neki od učesnika protesta protiv "Rio Tinta"... I hvala im na tome, jer uvek i samo treba da se razgovara, a ne da se blokiraju putevi i pruge i maltretiraju drugi ljudi - naglašava Vesić.

Tokom protesta, koji je 10. avgusta održan u Beogradu, blokirane su železničke stanice Prokop i Novi Beograd, kao i most Gazela. Kako to komentarišete?

- Blokadom puteva i pruga, poput prošlonedeljnih blokada železničkih stanica Prokop i Novi Beograd i mosta Gazela, zapravo se nanosi šteta ekonomiji Srbije. To nije borba za ekologiju već maltretiranje građanki i građana. Neverovatno je, ali organizatori protesta neskriveno govore o tome da je njihov cilj da ekonomski zaustave Srbiju. To je neviđeno u svetu jer kada ljudi bilo gde protestuju, imaju neki politički ili društveni cilj. Organizatori ovog protesta nemaju takve ciljeve i otvoreno govore o tome da su blokirali međunarodnu prugu jer su želeli da nanesu štetu Srbiji. U svim demokratskim državama vlast i opozicija bore se političkim programima, ali nigde opozicione stranke ili aktivisti ne rade protiv svoje zemlje kao u Srbiji, misleći da time nanose štetu Vladi. Zamislite samo ekološke aktiviste koji su rešili da blokiraju najekološkiji vid prevoza železnicu?! Ili glumicu, ikonu njihovih grupa, koja protestuje u bundi?! Njih ekologija ne interesuje. Njima je u interesu jedino da sruše vlast i zaustave srpsku privredu. Upravo u tome je razlika između opozicije i vlasti koju građani prepoznaju i daju podršku politici predsednika Aleksandra Vučića. To je politika u kojoj se Srbija razvija, gde se grade brze pruge, putevi, gde dolaze investitori, otvaraju se radna mesta, gde rastu plate i penzije i gde se podiže životni standard građana.

Da li verujete da je Srbija posle posete nemačkog kancelara Šolca i potpredsednika Evropske komisije Ševčeviča, potpisivanja sporazuma o strateškim sirovinama sa EU i najavljene posete francuskog predsednika Makrona, bliža članstvu u EU?

- Cilj Vlade Republike Srbije je punopravno članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji. Verujemo da ćemo veoma brzo da otvorimo nove klastere. Srbiji je mesto u Evropi jer mi smo stari evropski narod. Spremniji smo za punopravno članstvo od nekih članica i to u Briselu veoma dobro znaju. Poslednjih meseci u Srbiji vodi se strašna medijska kampanja protiv Evropske unije u kojoj Brisel pokušava da se prikaže kao zlo koje želi da uništi Srbiju i pretvori je u koloniju. Zanimljivo je da to ne rade samo proruski, desničarski mediji, mada je i sama Rusija više puta rekla da podržava želju Srbije ka evropskim političkim integracijama. Najstrašniju kampanju protiv EU u Srbiji vode tajkun Dragan Šolak i njegovi mediji. U toj kampanji ne preza se ni od čega. Njegovi novinari izmišljaju izjave evropskih zvaničnika koje oni nikada nisu dali, šire se teorije zavere, a Evropa se predstavlja kao vrhunsko zlo i koriste rečnik i izraze najvećih protivnika evropskih integracija. Pogledajte ko samo dobija prostor u njegovim medijima? Svako ko će reći da EU uništava Srbiju, od evroskeptičnih desničara, preko onih koji šire teorije zavere koje predstavljaju izazivanje panike i širenje lažnih vesti, do anarhista, novih komunista... Ista matrica kojom Šolakovi mediji godinama napadaju predsednika Vučića sada se primenjuje na zvaničnike EU i Nemačke. Koliko je Šolak uspeo da nanese štetu podršci evropskim integracijama Srbije, nisu uspeli ni najveći evroskeptici. To radi Šolak, koji je državljanin EU, tačnije Malte, a antievropsku kampanju vode njegovi mediji, koji su registrovani u EU, tačnije u Luksemburgu. Dakle, on i njegova porodica mogu da imaju evropsko državljanstvo, a građanke i građani Srbije ne mogu jer je tako odlučio Šolak, tajkun koji je devedesetih godina počeo kao trgovac video-kaseta iz garaže u Kragujevcu. Njegove bolesne političke ambicije u svakoj zemlji gde je radio, od Slovenije, preko Hrvatske i BiH do Grčke, dovele su ga u sukob s tamošnjim vladama. Šolaku mediji služe da preuzme vlast. Postoji samo jedna administracija u regionu s kojom Šolak ima potpunu saglasnost, a to su Aljbin Kurti i njegove privremene institucije u Prištini. Sve što objave Šolakovi mediji protiv EU ili predsednika Vučića istog časa se prenosi u Prištini. Obojica imaju isti interes - da Srbija i region nikada ne uđu u EU, kao i da smene predsednika Vučića. Za čiji račun bi Šolak da vlada, možda nam govori činjenica da je njegov najbliži advokat u Sloveniji bio povezan s ruskim oligarsima bliskim Moskvi. Zato se iza parole "nećeš kopati", osmišljenoj u njegovoj medijskoj imperiji, krije prava poruka "nećete u EU". To je Šolakova politika. Antievropska kampanja koju vode Šolakovi mediji najstrašnija je u poslednje dve decenije. Ne znam da li će se ovom politikom pozabaviti evropske institucije, jer nije moje da se mešam u unutrašnje stvari EU, ali nije normalno da državljanin EU s medijima registrovanim u istoj Uniji vodi antievropsku kampanju.

Navršilo se 100 dana rada Vlade, jeste li zadovoljni svojim učinkom, ali i učinkom ministarstva na čijem ste čelu? Koji su to ključni projekti koji su započeti u ovom periodu?

- Zadovoljan sam onim što je ministarstvo na čijem sam čelu postiglo u tokom prvih 100 dana rada. Bilo je odličnih rezultata, koji su posledica rada u prethodnom periodu, ali je najvažnije da se ne staje sa infrastrukturnim radovima. I nećemo stati. U prvih 100 dana Vlade zavšrena je deonica brze pruge Novi Sad - Subotica, na kojoj su započela statička, a uskoro će i dinamička testiranja i ona će biti puštena u saobraćaj kako je predsednik Vučić zatražio, 25. novembra ove godine. Od Beograda do Subotice brzim vozom putovaće se za 70 minuta. Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata započet tokom 100 dana rada je izgradnja železničke obilaznice oko Niša, vredna oko 153 miliona evra. Uz rekonstrukciju pruge Niš-Dimitrovgrad, koja je već počela, izgradnjom železničke obilaznice oko Niša rešavamo problem niškog čvora, pa vozovi više neće prolaziti kroz centar grada i bezbednost će biti neuporedivo veća. Razvijajući železnički saobraćaj, podižemo Niš, ali i celu Srbiju. Pored toga, otvorili smo novu zgradu terminala na niškom aerodromu "Konstantin Veliki", vrednosti 33 miliona evra, koja će moći da opsluži 1,5 miliona putnika godišnje i šest vazduhoplova istovremeno. U prvih 100 dana rada nastavili smo da radimo i na važnim putnim pravcima. Radovi napreduju uveliko i na deonici Moravskog koridora od Koševa do Vrnjačke Banje i Trstenika, na brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, na deonici Dunavskog koridora do Požarevca, i sve ove deonice biće puštene u saobraćaj do kraja godine, čime će Požarevac, Loznica, Banja i Trstenik biti priključeni na mrežu auto-puteva. Napreduju i radovi na tunelu Iriški venac, na Fruškogorskom koridoru, koji će kompletno biti završen 2026. godine.

Ovo vam je drugi mandat na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na koje projekte ste najponosniji?

- Čast mi je i ponosan sam što sam dobio priliku da vodim resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer ako nešto ostaje iza vas, po čemu će vas naredne generacije ceniti, onda su to infrastrukturni projekti. Niko ne može da ospori nove puteve i brze pruge. Ponosan sam što smo u 2023. godini izgradili i pustili u saobraćaj 87,43 kilometra auto-puta i brzih saobraćajnica, što je impozantan broj. Ponosan sam na to što smo počeli da radimo projekte koji su decenijama bili samo plan ili čak ideja - što smo počeli da gradimo brzu saobraćajnicu "Osmeh Srbije" od granice sa Mađarskom do granice s Rumunijom, što su započeli radovi na brzoj saobraćajnici Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Drago mi je što vodim resor koji ostvaruje viziju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija bude saobraćajno povezana, kako bi ljudi ostajali u svojim mestima, gde danas mogu bolje da žive. Ponosan sam na brzu prugu do Subotice, koju ćemo pustiti u rad, na izgradnju brze pruge do Niša, koja će se nastaviti do Preševa, i dalje preko Skoplja do Soluna i Atine. Zamislite, jednog dana, kroz samo nekoliko godina, putovaće se brzom prugom od Budimpešte do Atine, dugom 1.521 kilometar, a njen najveći deo prolaziće kroz Srbiju. To je podvig ravan uvođenju železnice u Srbiji krajem 19. veka. Kao što je Srbija tada zakoračila u novi, 20. vek, tako i mi sada zemlju uvodimo u novo, moderno doba. Ponosan sam na brzi voz "Soko", koji smo kupili u Kini, kakav se nikad pre nije mogao videti na srpskim prugama. Posebno mi je drago i što učestvujemo u realizaciji projekta "Ekspo 2027", koji će potpuno promeniti lice Srbije. To je istorijski, kapitalni projekat izgradnje novog Sajma, Nacionalnog stadiona, pruge od Zemun polja do Surčina... Ponosan sam i na rekordne rezultate "Er Srbije", koja iz godine u godinu ostvaruje sve veći profit. Posebno sam ponosan što sam inicirao postavljanje e-punjača na srpskim putevima, jer moramo da se pripremimo za vreme koje dolazi, a to je vreme električnih vozila. Moramo se pripremiti na to kako vozači e-automobila ne bi zaobilazili Srbiju. Zato je pokrenut projekat uređenja "zelenih stanica" na pojedinim odmorištima, gde će na svakom biti postavljeno između pet i 20 e-punjača. Uz to, i benzinske stanice obavezne su da uvedu određen broj e-punjača, pa će Srbija do sredine sledeće godine na putevima imati 164 električna punjača. Ponosan sam i na naizgled male projekte, koji nemaju veliku materijalnu vrednost, ali su od životnog značaja za ljude na lokalu. Na vidikovac na Kablaru, koji će postati turistički biser Čačka, na uređenje pristupnih saobraćajnica oko manastira Žiča, svedočanstva srpskog identiteta iz 13. veka, jednog od najznačajnijih manastira koji je bio sedište prve srpske autokefalne crkve i u kojem je krunisano sedam srpskih kraljeva... Ponosan sam na projekat LID, putem koga gradovima i opštinama obezbeđujemo sredstva da urede lokalne saobraćajnice, biciklističke i pešačke staze, parkove... A možda sam najviše ponosan na to što mogu uvek da odem među građane, što i radim, da zajedno s njima rešavam probleme.

Ima li izgleda da se situacija na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" sredi?

- Povodom nedavnih dešavanja na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", ministarstvo je zatražilo objašnjenje zbog učestalih problema sa IT sistemom koji dovodi do kašnjenja u avio-saobraćaju. Smatram da je nedopustivo za kompaniju takvog renomea kao što je "Vansi" da na svaka dva dana na beogradskom aerodromu pada sistem. To je neodgovorno pre svega prema putnicima, koji ne zaslužuju takav tretman, a i prema državi s kojom je kompanija "Vansi" sklopila dogovor o koncesiji. Podsećanja radi, prošle godine tokom letnje sezone imali smo velike probleme zbog neodgovornog pristupa koncesionara. Upravo zbog toga sam insistirao na uvođenju novog zemaljskog operatera. Poslove zemaljskog operatera preuzela je britanska avio-kompanija "Menzeis", tako da je ovoga leta aerodrom "Nikola Tesla" radio normalno i skoro da nije bilo problema sa čekiranjem putnika i otpremom prtljaga. Očekujem da kompanija "Vansi" ozbiljno pristupi rešavanju svih problema i da, na kraju krajeva, ispune svoje obaveze koje kao koncesionar imaju prema ugovoru kako se ne bi remetio avio-saobraćaj. Mnogo bolje rade nego prošle godine i problema je manje, ali to još uvek nije dovoljno.

Kada ćemo brzim vozom moći da idemo do Subotice, a kada do Budimpešte?

- Što se tiče dela od Novog Sada ka Subotici, završena je izgradnja koloseka i kompletne prateće instalacije za tu brzu prugu, dužine 108 kilometara. Sada se završavaju stanice i još neki koloseci u samim stanicama, ali u svakom slučaju bićemo spremni da, onako kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio, 25. novembra krene prvi brzi voz između Beograda i Subotice. Kada taj voz bude krenuo, kompletna Vojvodina, uzduž, biće premrežena brzom prugom, što će biti velika promena za sve gradove koji se nalaze na ovoj pruzi. Brzim vozom od Beograda do Subotice stizaće se za sat i deset minuta, a od Novog Sada do Subotice za 44 minuta. Ova brza pruga dovešće do razvoja biznisa i turizma, više investicija i obezbediti napredak svih gradova na njenoj trasi. Izgradnja ove brze pruge između Novog Sada i Subotice košta milijardu i 162 miliona evra i dosad je već isplaćeno više od milijardu i 50 miliona evra, pruga će biti puštena u saobraćaj godinu i po dana pre planiranog roka. Kada govorimo o delu pruge do Budimpešte, imamo obećanje naših mađarskih prijatelja da će oni svoj deo završiti do 2026. godine. Putovanje vozom između ova dva grada trajaće nešto manje od tri sata, što će još više učvrstiti saradnju Srbije i Mađarske i još više povezati naša dva naroda i pokazati kako mogu dobro da sarađuju dve zemlje koje su susedi i koje se zajednički bore u ovim teškim vremenima.

Kurir.rs

Bonus video: