Mesečarim otkad znam za sebe. Tako noću šetam po kući, kuvam, presvlačim se... Jednom sam visila kroz prozor, drugi put se povredila kad sam dlanom razbila prozorsko staklo, kao mala izlazila sam na ulicu... I sve to radim dok spavam otvorenih očiju!
Ovo u ispovesti za Kurir priča dvadesetšestogodišnja devojka M. B. iz Beograda (ime poznato redakciji), koja tvrdi da joj je mesečarenje nasledno jer u njenoj porodici mesečare otac, starija sestra i brat. Nije svesna da mesečari sve dok se ne probudi i shvati da je van kreveta.
- Ne mesečarim često, to mi se događa nekoliko puta godišnje. Uglavnom spavam mirno. Sećam se situacije kada sam imala 24 godine. Probudila sam se i shvatila da visim na prozoru. Srećom da živim u prizemlju zgrade i nisam se uplašila. Znala sam da ne mogu da se povredim. Samo sam popila čašu vode i vratila se u krevet. Sat vremena kasnije ponovo ista scena - visim na prozoru, ali u dnevnoj sobi. To me je zabrinulo jer je prozor bio zatvoren, a roletne spuštene. Nisam ni bila svesna da sam uspela da otvorim prozor. Odlučila sam da se ne vraćam odmah u krevet, već sam ostala budna još pola sata. Međutim, to veče sam ubrzo i treći put mesečarila i probudila se u ostavi - slagala sam veš u korpu! Vratila sam se sa putovanja tog dana i nisam raspakovala kofer. To sam uradila spavajući.
Kada je bila dete, dešavalo se da otključa vrata i krene napolje. Majka bi je stigla posle pedesetak metara i vraćala u krevet.
- Navikla sam na mesečarenje i reagujem normalno na takve situacije. Često se pravim da se ništa nije dogodilo. Međutim, ljudima u mojoj okolini to i nije normalno. Objasnili su mi da mesečarim otvorenih očiju i da su zbog toga često ubeđeni da sam budna. Pričam sa njima normalno, a nekad se sama vratim u krevet nakon razgovora. Povredila sam se jednom. Nisam sigurna šta sam sanjala, verovatno je bio košmar. Znam da me je probudio bol u ruci. Majka je stajala pored mene, a ja sam dlanom razbila staklo na prozoru. Imala sam 15 godina - priča nam i dodaje da je jednom bila agresivna prema osobi koja je pokušala da je probudi. Ogrebala ju je i ujela za ruku.
Stručnjaci kažu da se benigna parasonija javlja najčešće kod dece u prvoj polovini spavanja, dok se kod odraslih javlja tokom četvrte faze sna. Psiholog Marija Milenković objašnjava za Kurir da se mesečarenje može javiti zbog poremećaja faze spavanja i budnosti i da u zrelom dobu može biti neurološki problem.
- Mesečarenje može biti posledica neke stresne situacije, takođe i često menjanje mesta spavanja, vremenske zone i generalno poremećaj bioritma, kao i neadekvatna ishrana koja pospešuje budnost. Problematično je to što osoba sebe može da dovede u opasnost. Ima otvorene oči, ali prazan pogled. To se dešava u četvrtoj fazi sna, koja nastupa nakon tri sata spavanja, kada bi organizam trebalo da bude najmirniji. Savetuje se buđenje iz te četvrte faze i barem pola sata osoba treba da ostane budna da se moždane funkcije probude i da osoba bude svesna. Bitno je da buđenje ne bude naglo jer može biti kontraproduktivno - navodi Milenkovićeva:
- Leka za to nema, može se samo tragati za uzrocima koji osobu dovedu u to stanje. Savetuje se psihoterapija, koja je pogodna tehnika za rad na snovima. U zrelom dobu mesečarenje je indikacija potisnutih stresnih događaja ili imperativ da nešto ne radiš kako treba, prestaje samo od sebe, ali može biti opasno u zavisnosti od aktivnosti koje osoba obavlja.
Bonus video: