Za studente koji nisu uspeli da se smeste u dom počinje prava noćna mora - pronalazak smeštaja, kako u centru Beograda tako i na periferiji.
U blizini beogradskih fakulteta trenutno u proseku nema stana za iznajmljivanje ispod 350 evra, a stručnjaci za nekretnine primećuju da sve veći broj studenata žrtvuje dobru lokaciju, te se odlučuju za periferiju zbog znatno nižih cena.
Podaci s tržišta pokazuju da, za razliku od Vukovog spomenika, Starog grada, Savskog venca ili Karaburme, gde je mesečni zakup minimum od 300 do 400 evra, povoljniji stanovi za studente s kirijom od 200 evra mogu se naći na Zvezdari, Voždovcu, Banjici i Paliluli.
Još povoljniji najam može se naći u Kotežu (od 180 evra), na Banovom brdu (od 150 evra) ili Zemunu (od 120 evra), dok akademci kojima je blizina fakulteta najmanje bitna najpovoljniji smeštaj mogu naći u prigradskim naseljima Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu, Batajnici, Ugrinovcima, Borči, Ovči ili Krnjači (od 100 evra), inače, linijama gradskog prevoza odlično povezanim s centrom prestonice.
Stručnjaci za nekretnine preciziraju za Kurir da studenti tradicionalno traže stanove u blizini fakulteta, centru grada ili na lokacijama koje su saobraćajno dobro povezane s delom grada gde se nalazi fakultet. Ali te lokacije su upravo i najskuplje, te na njima garsonjere koštaju minimum 300 evra, dok su one malo uređenije preko 600 evra pa naviše.
Depozit dodatni teret
- Trošak iznajmljivanja stana predstavlja znatno opterećenje za kućni budžet, često nameće izbor manjih, ali funkcionalnih stanova u kojima može zajedno živeti više studenata. U određenim delovima grada nude se povoljnije cene za veće stanove, pa se neki studenti odlučuju da dele stan s više cimera kako bi dodatno smanjili troškove. Ipak, najveća potražnja i dalje postoji za jednoiposobnim stanovima čija mesečna kirija ne prelazi 350 evra. Jedan od bitnih aspekata pri odabiru stana je i visina depozita koji se ostavlja kao zalog za eventualno počinjenu štetu. Ovo pitanje postaje sve važnije, jer dodatno opterećuje porodični budžet, s obzirom na to da se depozit plaća zajedno s prvom kirijom - kaže za Kurir Biljana Stojković, rukovodilac razvoja u oglasniku Sasomange.
Njen kolega Marko Bognar, specijalista za marketing komunikaciju, kaže da je iznajmljivanje nekretnina u centru grada Beograda obično znatno skuplje.
- Cene stanova u delovima kao što su Stari grad, Vračar, Dorćol i Novi Beograd mogu se kretati od 500 do 1.000 evra mesečno za manji stan, dok veći stanovi ili luksuznije nekretnine mogu imati cenu i preko 1.500 evra mesečno. Iznajmljivanje nekretnina na periferiji Beograda je obično povoljnije. U naseljima kao što su Stepa Stepanović, Batajnica ili u opštinama kao što su Obrenovac, Lazarevac i Sopot cene se mogu kretati od 200 do 400 evra mesečno za manji stan, dok veći stanovi mogu biti u rasponu od 400 do 700 evra mesečno - kaže Bognar.
Više prostora za manje novca
Navodi i najpopularnija područja za kojima vlada najveća potražnja među brucošima:
- Vračar kao centralna gradska četvrt, koja je blizu Univerziteta u Beogradu, mladima nudi mnogo kafića, restorana i drugih sadržaja. Zatim Stari grad kao lokacija koja uključuje blizinu glavnih fakulteta, kao i raznih kulturnih i zabavnih sadržaja. Novi Beograd posebno je atraktivan zbog modernih stambenih kompleksa i dobre povezanosti sa ostatkom grada. Banovo brdo popularno zbog mirnijeg okruženja i relativno blizu univerzitetskih kampusa, kao i dobre povezanosti s centrom grada. Savski venac takođe je popularan zbog lokacije i povezanosti sa ostatkom grada.
Ističe takođe da, iako su i dalje najtraženije centralne opštine poput Vračara, Starog grada, Novog Beograda, Banovog brda i Savskog venca, sve veći broj studenata odlučuje se za periferiju zbog znatno nižih cena.
- Razlika u ceni između centralnih i perifernih lokacija omogućava im da dobiju više prostora za manje novca, uz dobru povezanost gradskim saobraćajem, što čini periferiju sve privlačnijom opcijom. Iako se povremeno mogu pojaviti promene u cenama nekretnina zbog sezonskih varijacija ili kratkoročnih tržišnih trendova, trenutno nema konkretnih indikacija da će doći do bitnijeg povećanja cena - rekao je Bognar.
Bonus video: