STOPAMA SLAVNIH PREDAKA: Trinaesta generacija najboljih učenika iz Srbije uči istoriju, kulturu i tradiciju na Krfu (VIDEO, FOTO)
Jedinstveni konceptualni projekat koji kroz rad sa talentovanom decom, na edukativan i praktičan način obrađuje temu naše tradicije, jezika, pisma, vere pravoslavne, sa posebnim osvrtom na istorijski period Prvog svetskog rata i boravak naše vojske i naroda na ostrvu Krfu od 1916 do 1918 godine.
I ova 108. godina sećanja na velika dela slavnih nam pradedova, okitila se kao kakvim grozdom najboljim đacima iz Regiona, koje je Sveta Srbija (PSUSS) povela njihovim tragovima - “Stopama naših predaka”.
Ove godine su se pored Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda iz Moskve, Krfskog udruženja grčko-srpskog prijateljstva, Opštine Stara Pazova i Udruženja za očuvanje gusala i narodne tradicije “Pravo u žicu” iz Užica, Svetoj Srbiji u potrazi za najboljima među našom divnom decom, kroz Konkurse i Takmičenja, pridružili i Dobrotvorno-obrazovno udruženje manastira Hilandara “Teofilo 1198”, i Udruženje za odbranu ćirilice “Dobrica Erić”.
- Pedeset i pet potencijalnih mladih kandidata “gvozdenjaša” Krfskog puka novog doba, se ovim hodočašćem pridružilo prethodnim generacijama koje su uspešno učestvovale koračanjem Krfom u cipelama svojih predaka.
Prvi susret trinaeste generacije je bio molitven, pod kupolama Zavetnog spomen-hrama Srpskog roda, Hrama Svetog Save na Vračaru. Tu je sledujući našoj narodnoj mudrosti koja kaže: “bez Boga ni preko praga !”, pred Časnim Dverima ovog Svetog hrama, uz molitvoslovje tri sveštenoslužitelja, proiznešen moleban za predstojeće hodočašće na Sveto ostrvo Krf.
Posle toga, ispred Hrama je sačinjena i prva zajednička fotografija ove značajne grupe mladih i pametnih i po ukrcavanju u autobus Saobraćajnog preduzeća “Lasta” krenulo se na hiljadukilomatarski put - kaže za Portal Kurira Dimitrije Stikić, PR menadžer Svete Srbije i idejni tvorac ove divne akcije.
Sa ovom generacijom na Svetom ostrvu Krfu je preko 700 najboljih sabrano i hodilo “Stopama naših predaka”
Projekat sa blagoslovom blaženopočivšeg patrijarha srpskog Gospodina Irineja, započet 2012. godine i do sada, u njemu je uzelo učešća preko 650 najtalentovanijih đaka osnovnih i srednjih škola iz čitavog regiona: Srbije, Republike Srpske, Federacije BiH i Crne Gore.
- Iz godine u godinu interesovanje talentovanih đaka i njihovih profesora za učešće u ovoj praktično-obrazovnojeskurziji je sve veće. U ovogodišnjem njenom nastavku u oštroj konkurenciji mesto za četrnaestodnevnu obrazovno-praktičnu eskurziju na ostrvo Krf osvojili su đaci koji su bili najbolje plasirani na Konkursima Svete Srbije koje je ona organizovala zajedno sa: Međunarodnim fondom jedinstva pravoslavnih naroda iz Moskve, Dobrotvorno-obrazovnim udruženjem manastira Hilandara “Teofilo 1198”, Krfskim udruženjem grčko-srpskog prijateljstva, Udruženjem za očuvanje gusala i narodne tradicije “Pravo u žicu” iz Užica, Udruženjem za odbranu ćirilice “Dobrica Erić”, kao i Opštinom Stara Pazova koja učestvuje tako što šalje svoje najbolje đake osnovnih škola - đake generacije - objašnjava Dimitrije Stikić.
Tokom trajanja projekta deca su smeštena u kampu. Koncept je takav da se jednog dana program odvija u kampu, a svaki drugi se negde ide u obilazak kulturno-istorijskih spomenika i sprovode se akcije obnove i čišćenja postojećih i postavljanje novih spomen obeležja vezanih za događaje iz Prvog svetskog rata i života i rada naše države, vojske i naroda.
Za vreme boravka na Krfu oni izučavaju istoriju na mestima na kojima se ona dogodila pre jednog veka. Imaju priliku da obiđu: ostrvo Vido, Plavu grobnicu, istorijski muzej ”Srpska kuća”, spomenik Drinskoj diviziji u Agios Mateosu, spomenik u luci Guvija na mestu gde se iskrcala Srpska vojska 1916. godine, mesto gde se nalazio hotel ”Bela Venecija” u kome je od 1916. godine do 1918. godine bilo sedište Srpske Vlade, Kralja i Narodne banke. Prilikom obilaska ovih mesta svaka generacija se potrudila da ih sredi, očisti i dostojno obeleži: jarbolima sa grčkom i srpskom zastavom i trojezičnim turističkim putokazima (grčki, srpski, engleski).
Takođe obilaze i kulturne spomenike ostrva Krfa kao i crkvu Svetog Spiridona, Svete carice Teodore, zatim crkvu Svetog Nikole u Sidariju i manastir Paleokastricu.
Koliko ovaj projekat zavređuje pažnje i poštovanja i na samom ostrvu, pokazuju i prijemi organizovani na najvišem nivou u čast ovih pametnih i perspektivnih mladih ljudi iz Srbije i regiona kod Gradonačelnika ostrva Krfa i Mitropolita krfskog gospodina Nektarija.
Takođe deca pored istorije kroz edukativne kreativne radionice organizovane u kampu bolje upoznaju: grčki i ruski jezik, kaligrafiju, fotografiju, muziku, glumu, vajarstvo, ikonopis, klesarstvo, veronauku, srpski jezik i književnost, folklor Srbije i Grčke. Za vreme boravka na Krfu upoznaju i morske lepote ovog predivnog ostrva obišavši i tamošnje najlepše plaže: Barbati, Alati, Paleokastrica, Glifada, Agios Gordios, Sidari, Kasiopi.
Prva generacija 2012. godine obnovila je i očistila spomen obeležje Drinskoj diviziji u mestu Agios Mateos. Takođe ga je i dostojanstveno obeležila sa jarbolima na kojima se vijore srpska i grčka zastava i trojezičnim putokazima postavljenim na putnim pravcima koji gravitiraju tom mestu.
Druga generacija 2013. godine je obnovila i očistila spomen obeležje u luci Guvija, gde se iskrcavala srpska vojska od februara do juna 1916. godine. I ovde su postavljena dva jarbola sa zastavama i pet trojezičnih turističkih putokaza.
Treća generacija 2014. godine je postavila novo spomen obeležje na mestu gde se nalazio hotel ”Bela Venecija” u kom je od 1916. do 1918. godine bilo sedište srpske države i njenih institucija.
Četvrta generacija je 2015. godine započela formiranje novog spomen obeležja na mestu gde je bio kamp Moravske divizije i nadaleko čuvenog Gvozdenog puka u mestu Katokorokijana.
Šesta generacija je 2017. godine, dovršila izradu krajputaša Gvodenom puku koji je na kampu na Krfu, izvajao akademski vajar i slikar Mihailo Gligorić Gliša i organizivala njegovo postavljanje i osvećenje u porti crkve Velike Gospojine na mestu boravka Moravske Divizije i njenog Gvozdenog puka 1916. godine.
Osma generacija koja je 2019. stigla na Krf, pored redovnih aktivnosti, poseban fokus je imala na iznalaženju mesta za novo spomen-obeležje posvećeno Šumadiajkoj diviziji u mestu Mesongi gde su Šumadinci bili locirani 1916. godine.
Korona je učinila sve da se 2020. godina zbog zabrane okupljanja koja je vladala na teritoriji Grčke, kamp ne realizuje tog leta ali se 2021. godine sa generacijom iz te godine i tekuće došlo ne Krf u duplo većem sastavu.
Aktivnosti te godine su bile usmerene da obilazak svih spomen obeležja i temeljnog čišćenja i sređivanja njih i njihove neposredne blizine.
U epicentru jedanaeste generacije je 2022. godine je bila akcija oko sređivanja maslinjaka u mestu Analipsi gde se po svedočenju mešatana nalazio vojni orkestar Moravske Divizije. Po tvrdnji i zapisima ostavštvine domaćina tog maslinjaka postoji i tvrdnja da su na tom mestu napi preci sahranjeni sa sve instrumentima i da nisu eshumirani i preneseni kao ostali u kapelu na Vidu.
Generacija dvanaesta po redu je 2023. godine pored redovnih aktivnosti imala i poseban zadatak da pomogne u sređivanju placa za budući kamp Svete Srbije.
Preci pozdravili potomke
Plava grobnica talasima pozdravila potomke predaka
Prilikom izvođenja himne projekta ”Stopama naših predaka”: ”Oseti Vido” čije je reči napisala jedan od učesnika projekta 2014. godine, tada dvanaestogodišnja devojčica Marija Kuzmanović iz Stare Pazove, desilo se nešto veoma dirljivo i veličanstveno. Naime, u uvalici gde se završava Plava grobnica i gde je more uvek mirno prilikom izvođenja himne i to u momentu dok su deca pevala stihove poslednje strofe i refrena : ..... dok talasi pevaju pesmu, šapuću njihove seni, hvala vam što ste došli nismo zaboravljeni...... more u Plavoj grobnici je počelo najpre laganim, a onda i sve jačim talasima da udara u hridi ispod platoa i zidića na kom su deca pevala, pozdravljajući ih na svoj način. Svi prisutni su imali dirljiv doživljaj ovog uzvišenog nevidljivog susreta i vidljivog pozdrava predaka i potomaka.
Putnik na Krf je srpski Forest Gamp
Pažljivo osluškujući događaje oko nas pogotovo one koji su fokusirani na život i delo naših najmlađih koji su se posebno istakli, Svetosavsko zvonce je došlo i do mladog samoukog maratonca Lazara Rišara iz Sombora. Zagledani u svetle primere naših predaka koji su pre jednog veka svojom skromnošću, junaštvom, poštenjem, požrtvovanošću i stradanjem zadivili svet, želimo da pomognemo mladim generacijama 100 godina posle, da među sobom prepoznaju takve, a jedan od njih jeste Lazar.
Život u kampu
Tako je i nastala himna projekta ”Oseti Vido”. Nju je pod utiskom svega što je doživela i videla na Krfu napisala tada 12- godišnja Marija Kuzmanović, a njena nastavnica Vladana Bzovski uradila je melodiju.Isto tako odvojimo vreme za kupanje i odmor na plaži i večernje gledanje istorijskih filmova ili slušanje predavanja sa istorijskim temama. Pored svega organizujemo sportske dane i školu plivanja. U dane kada smo izvan kampa posećujemo znamenitosti Krfa. Tu spada i dvorac Ahilion koji je po nalogu carice Elizabete, žene Franje Josifa zvane Sisi, podignut 1890. godine. U vreme Prvog svetskog rata u njemu je bila smeštena francuska Vojna bolnica u kojoj su se lečili i srpski oficiri.
OSETI VIDO
Grobnica plava spava, a mi iz daleka došli. Da poklonimo se precima i mukama koje su prošli. Svečana tišina vlada, ponos ispunjava grudi. Srpski je životni moto: "Častan i hrabar budi!"
Sad minut, ne govori odmaraju se još oni. A tada nisu ni znali da slava im predstoji. U povratku nemamo reči, Vida oči su pune. Svako bi morao doći, ovde se sve razume!
Refren: Dok talasi pevaju pesmu, šapuću njihove seni, "Hvala Vam što ste došli, nismo zaboravljeni!"
Tekst: Marija Kuzmanović Muzika: Vladana Bzovski
Naši preci su za nas živa molitvena sveća
Žrtva naših predaka je isuviše plemenita, kao Kosovski zavet, i naši preci su za nas živa molitvena sveća. I ne samo za nas, nego i za našu grčku braću. To dokazuje primer Janisa Janulisa koji je dao deo svog maslinjaka za spomenik Drinskoj diviziji. I zaveštao svoje potomke da ga nikada ne otuđe.
Širom Krfa bilo 27 grobalja srpskih junaka, a Milan Stojadinović je 1936. napravio Mauzolej u kome 1.232 Solunca imaju pohranjene kosti sa imenom i prezimenom, dok se za 1.532 ne znaju imena.
Kroz decu vaskrsavaju naši preci
Odlazak na Vido je posebno dirljiv, pogotovo kada deca pronađu svoje pretke. Tamo se obavezno održi čas istorije, deca recituju i pevaju Tamo daleko i Bože pravde.
Na Krf se iskrcalo oko 120 hiljada vojnika i oko 30 hiljada civila. Kažu da su u Plavu grobnicu bačena tela više od 10.000 vojnika. Ali kad naša deca uzrasta od 6. razreda osnovne do 2. razreda srednje škole dođu na Krf, ona u tih 12 dana postaju ljudi, shvataju ko su i ko su im preci.
To je jedna neverovatna sinergija, plamen koji se nikada ne gasi. Zato ovaj projekat ima posebnu važnost. Kao vođa projekta hoću da kažem da Srbija ima alternativu u generacijama koje dolaze. Na Krfu kroz našu decu vaskrsavaju naši preci.
Čudo od školjke šumi Tamo daleko
Glumac Tihomir Arsić bio je sa svojom porodicom na Krfu i ispričao mi je da mu je tom prilikom grčki mornar poklonio jednu zaista posebnu školjku, kakve žive isključivo između Vida i Krfa. Bila je jako velika jer se kao i sve ondašnje školjke hranila telima solunaca, i mornar je rekao Tiki Arsiću da noću, kad sve utihne, stavi školjku na uho i čuće pesmu Tamo daleko.
Tika nije mogao da veruje u to, ali je poslušao mornara. Duboko u noć stavio je školjku na uho i čuo vazduh kako šumi kroz školjku melodiju pesme Tamo daleko.
Kurir. rs
Foto galerija: Sa ranijih akcija "Stopama naših predaka"