Prof. Jovović s kolegama tražio da se povuče rad o litijumu: Ne postoji razlog da 200 metara od kapija rudnika ne gajite kukuruz!
Profesori Mašinskog i Rudarsko-Geološkog fakulteta u Beogradu predali su dopis naučnom časopisu "Nature Scientific Reports" u kojem se traži ispravka ili povlačenje rada "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji", autora Dragane Đorđević i saradnika, u kome se govori o štetnosti na životnu sredinu eventualnog iskopavanja litijuma.
Jedan od potpisnika tog dopisa, profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, za RTS kaže da je reagovao, jer se rad koristi kao studija o projektu "Jadar", a u radu su publikovani podaci koji ne odgovaraju istini. Tvrdi da ne postoji razlog za nesuživot eventualnog rudnika "Jadar" i poljovoprivrede, osim na samoj lokaciji postrojenja.
U zahtevu koji su dostavili redakciji časopisa, navode da je u radu iznet niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka i da je, na taj način, naučna i opšta javnost dovedena u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta "Jadar" na životnu sredinu.
"Nikada ne bih reagovao na neki rad, čak i svojih kolega, a bilo je i ranije radova u kojima podaci nisu bili potpuno tačni ili odgovarajući, da cela ova tema nije ovoliko ispolitizovana. Pa se ovaj rad onda iskoristio kao studija o projektu, potencijalnom projektu "Jadar", a u tom radu, se vidi da neke stvari koje su publikovane zaista ne odgovaraju istini ili su tako predstavljene da predstavljaju manipulaciju i podižu zabrinutost, pa i paniku među ljudima koji žive u tom kraju", objasnio je gostujući u Dnevniku RTS profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Na primeru prostornog plana posebne namene za region Jadar, profesor Jovović kaže da se vidi da brojke iznete u radu kolega nisu tačne.
"Ali najfragmentniji tip manipulacije je kada imate u situaciji kada kažete da 20 kilometara od određene bušotine, vršite određeno merenje, uzmete neki uzorak neke vode i pokažete da su vrednost i koncentracija, arsena, bora i litiuma, veće određeni broj puta i tu stanete. I to sad zvuči stvarno stravično, znači nešto je zbog nečega poraslo npr. 20 puta. I ne nastavite tu rečenicu i kažete da su te vrednosti i dalje daleko ispod graničnih vrednosti za kvalitet vode. Znači za tu reku, a u slučaju čini mi se litiuma čak 300 puta niže nego dozvoljene granice za vodu za piće, po američkom standardu, pošto u Srbiji standard za to nema. Time onda kažete, u stvari, došlo je do nekakvih promena, ima nekih fluktuacija u koncentracijama pojedinih komponenti u tom pojasu, a ima ih iz raznih razloga. Još zbog nanošenja arsena iz pucanja brane 'Stolice' iz 2014. godine. Nije ovde problem što vi objavite nešto, nego je poenta da to zaista pokažete ljudima, jer nije cilj naučnog rada da poseje paniku. Prebacite to u politiku jer su to, naravno, svi iskoristili na ovaj ili onaj način, i vlast i opozicija", rekao je Jovović.
Od površine projekta koji je predviđen prostornim planom do niza drugih brojki.
Najflagartnije kršenje odnosno netačnosti jesu nedorečeni podaci. Vi kažete npr da je došlo do nekih promena ali ne navedete tačno zbog čega kao i to da su sve te vrednosti znatno niže ispod granica dozvoljenih.
Jovović kaže da je tačno da su i naučnici podeljeni kada je reč o projektu „Jadar“ ali ne zna zbog čega nema stručne diskusije o tome nego se se sve svodi na neku vrstu rijalitija.
"O ovoj studiji se ni u jednom trenutku nije razgovaralo, o niti jednom podatku iz te studije. Zašto kolege koje su i koleginice, naravno, koje su protiv i zastupaju potpuno stranu da ne sme biti nikakvog rudarenja, zašto nisu uzele i rekli ajde da raščerečimo ove koji su pisali studiju o procenu i pokažemo da ništa unutra nije tačno i da ti projekti koji su urađeni su potpuna sumanuti i pokazati da taj projekat zaista ne valja“, smatra profesor Mašinskog fakulteta.
Govoreći o rizicima po životnu sredinu profesor Jovović kaže da on ne zastupa projekat "Jadar" već da je radio na studiji procene uticaja projekta i deponije na životnu sredinu.
"Ono što ja mogu u jednoj rečenici da kažem, to je da ne postoji razlog za ne suživot tog industrijskog postrojenja i postojeće poljovoprivrede, osim na samoj lokaciji postrojenja. Znači, kao što na mestu ove zgrade, ne možete gajiti biljke i životinje, ali 50 metara dalje možete. Kao što se deca igraju u Tašmajdanu, tako ćete na 100 metara od kapije ili 200 metara od kapije tog rudnika, pošto je to poljovoprivredna zemlja, i dalje moći da gajite kukuruz", istakao je u razgovoru za RTS profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Kurir.rs/RTS