U novoj četvorodelnoj biografskoj drami "Arči", koja se na kanalu Epik drama emituje nedeljom od 21.45, čast da pred kamerama oživi lik holivudske legende Kerija Granta pripala je cenjenom britanskom glumcu Džejsonu Ajzaksu, nominovanom za priznanje BAFTA, Emi i Zlatni globus, domaćoj publici verovatno najpoznatijem po roli prezrenog Lucijusa Melfoja iz kultne fantastične sage o Hariju Poteru.
Ajzaksa smo gledali i u najnovijoj verziji serije iz franšize "Zvezdanih staza", a zahvaljujući filmu "Hotel Mumbaj" 2019. posetio je i Beograd, budući da je film prikazan na Festu te godine. U razgovoru za TV Ekran glumac priča o karijeri, sećanjima na našu prestonicu i, naravno, najvećem izazovu u svojoj biografiji - roli Kerija Granta.
Kako je to biti Keri Grant?
- Odmah bih naglasio da sam presrećan što u seriji ne igram Kerija Granta kog svi znaju, jer bi to bilo ravno ludilu. Ući u cipele takve veličine bio bi ozbiljan poremećaj ega. Keri Grant je bio planetarno najpoznatija pop ikona gotovo tri decenije. Drago mi je da su me producenti ove serije pozvali sa idejom da prikažem njegovo drugo lice, lice Arčibalda Liča, skromnog i napaćenog mladića iz Bristola koji je gonjen unutrašnjim demonima, nesigurnostima i užasnim traumama iz detinjstva ni sam ne znam kako i sa kojom hrabrošću sreću potražio u Americi i zlatnom Holivudu.
Koje od dva lica Kerija Granta vas je više uplašilo?
- Nisam se uplašio. Međutim, sve ono što je Grant bio u suštini kao Arči svakog normalnog čoveka zabrine. Imao sam priliku da dočaram lik koji niko van scene nikada nije video. Sve ono što je ova holivudska legenda bila na velikom platnu i na crvenom tepihu - harizmatični plejboj, pun šarma, takta i istančanih manira, privatno nije postojalo. Arčibald Lič bio je ranjena zver koja je preklinjala za pomoć. Sateran u ćošak, smrtno je ranjavao duše ljudi, ali status zvezde sve rane anulira. Zahvalan sam što sam u zrelim glumačkim godinama imao priliku da osetim bogatstvo jednog takvog lika.
Zašto je poruka serije važna za mlađu publiku, koja danas možda i nije svesna toga ko je bio Keri Grant i šta njegovo ime znači za filmsku industriju?
- Poruka je univerzalna i, čini mi se, danas primenjivija nego ikada. Keri Grant je bio jedan. Međutim, moć tehnologije danas je stvorila kategoriju Tiktok javnih ličnosti, influensera, čija kultura sa sobom nosi jedan ideal holivudskog glamura i lakoće življenja. Posmatrajući naše ekrane na telefonima ili kojim već uređajima, mnogi od nas žive ružičastu fikciju koja je velika iluzija. Kao što je nekada Keri Grant bio sinonim lažnog glamura, tako nas danas milion malih Keri i Kerija Grantova vreba s naših uređaja, nudeći sve to isto, ali i u milion puta jačoj koncentraciji. Koliko vas se zapita, posmatrajući te klipove, ko su zaista ljudi s druge strane ekrana? Da li su srećni? Koji su njihovi problemi? Šta ih muči? To je poruka serije "Arči".
Da li ste do kraja serije uspeli da otkrijete ko je zaista bio Keri Grant?
- Čovek koji je bežao od sebe i svoje prošlosti. Imao sam osećaj da sve vreme glumim čoveka koji trči za sopstvenom senkom. Možete li da zamislite koliko je to naporan život?
Domaćoj publici najpoznatiji ste po roli Lucijusa Melfoja u sagi o Hariju Poteru, ali Beograd ste upoznali zahvaljujući filmu "Hotel Mumbaj", koji je 2019. bio prikazan na Festu. Kakva sećanja nosite iz naše prestonice?
- Beograd sam tada zapamtio po novinarima i publici koji su me dočekali uoči premijere. Pamtim mnogo nasmejanih lica, ljubazne domaćine i hranu po kojoj je vaša zemlja poznata. Za više, nažalost, nisam imao vremena. Ali prvi sinonimi na Srbiju uvek su mi Đoković i Kusturica (smeh).
Koliko je tematika filma "Hotel Mumbaj" aktuelna i danas?
- Kada je reč o filmu, snimio sam mnogo naslova ratne tematike. Bezbroj puta sam se već pred kamerama susreo sa smrću. I nikada za sve ovo vreme nisam ni pomislio na to da žrtve tih užasnih prizora uvredim time što ću reći - znam kako ste se osećali. To je jedno iskustvo koje ne želim nikome. Strah od smrti je pečat koji ostaje za ceo život i osećaj koji se ne može odglumiti ako ga niste doživeli. Radeći na filmu "Hotel Mumbaj", za mene je bilo važno da odam poštu svima koji su te noći poginuli ili se našli u Mumbaju. Bilo mi je veoma teško da obujem njihove cipele i proživim tu noć. Ipak, sa snimanja sam poneo jednu toplu priču o ljudskosti koja mi je dala nadu da nismo izgubili ono po čemu smo među najdivnijim bićima ove planete. Možemo biti ljudi kada zatreba.
Može li se pobeći teroru straha?
- Uvek će biti razloga za strah. Već decenijama živimo s njim. Plašimo se rata, bolesti, smrti, bombi... Čak i u vašoj zemlji, i ovom regionu, rat, nažalost, već godinama kroji sudbine. Međutim, rat je prirodno stanje. Ne samo kod ljudi već i u svetu životinja, biljaka, pa čak i atoma. Stalno stanje previranja vodi ka smrti, ali i novom životu. Razlika je samo u tome što smo mi postali žrtve eksploatacije straha. I to je ono što bi zaista trebalo da nas plaši. U svemu tome, važno je ko ste vi. Kako se odnosite prema onima koji su sa vama u toj "crnoj hronici". Osuđujete li ih jer ih ne razumete? Mrzite li ih? Ili ste samo čovek sa svim ljudskim slabostima?
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)
Bonus video: