Dugo se tada mlada devojka, koja je maštala o obrazovanju i odlasku u svet, nadala da će to učiniti kao supruga svoje velike ljubavi, ali on ju je zavaravao i potom joj okrenuo leđa.
Marija Kiri, jedno od najvažnijih imena u istoriji nauke, bila je žena koja je postigla nezamislivo u vremenu u kom je živela. Dok je još ženama bilo teško da dođu do obrazovanja, a u mnogim sredinama nisu bile ni pismene, ona se školovala, istraživala i radila.
U njena najveća dostignuća spadaju rad na teoriji radioaktivnosti, otkriće radijuma i polonijuma i osnivanje radiohemije, a Kirijeva je dvostruka dobitnica Nobelove nagrade – za fiziku (1903) i hemiju (1911).
Do danas je jedina žena kojoj je dvaput dodeljeno ovo priznanje, a njeno ime upisano je u istoriju zlatnim slovima.
Poznato je da je Marija Kiri sarađivala sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, s kojim je i dobila Nobelovu nagradu za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti. S njim je bila u braku od 1895. godine do njegove iznenadne smrti 1906. godine, a zabeležena je i njena zabranjena ljubav s naučnikom Polom Lanževinom, koji je u to vreme bio oženjen i zbog čega ih je javnost glasno osuđivala.
Međutim, nije bila jedina Marijina veza unapred osuđena na propast – mnogo pre nego što je srela Pola i Pjera, ona je celim bićem volela jednog čoveka s kojim nije mogla da ostari.
Marija Kiri rodila se kao Marija Sklodovska, kao peto dete u učiteljskoj porodici u Varšavi. Budući da žene u Poljskoj tog doba nisu mogle da pohađaju univerzitet, ona je sa starijom sestrom Branislavom sklopila "pakt": finansijski će joj pomagati dok ova bude studirala u Parizu, s Branislava će joj se potom na isti način odužiti za dve godine.
Kako bi mogla da šalje novac sestri, Marija se zaposlila kao guvernanta u jednoj pravničkoj porodici u Krakovu, a potom i u jednoj vlastelinskoj porodici. Na svom drugom poslu, upoznala je Kazimježa Žoravskog, koji je kasnije postao vrlo uspešan i poznat matematičar.
Dok je još studirao matematiku, Marija je ušla u život njegove porodice kao guvernanta i oboje su se odmah ludo zaljubili jedno u drugo. Bili su mladi i imali velike planove za svoje karijere, ali to nije stajalo na put njihovoj želji da se venčaju. Nešto ipak jeste – njegovi roditelji. Žoravskijevi su odmah odbacili mogućnost da se njihov sin oženi Marijom jer je bila previše siromašna.
Par je, ipak, nastavio vezu, što je trajalo nekoliko godina, sve vreme se nadajući da će se Kazimježovi roditelji predomisliti. To se, međutim, nikad nije dogodilo. On je u međuvremenu diplomirao i počeo da niže prve uspehe, uključujući doktorat u Lajpcigu. Branislava je pozvala Mariju da joj se pridruži u Parizu, ali je ona, još uvek računajući na obećanje svog dragog, to odbila i rešila da ostane u Varšavi. Živela je kod oca i radila u drugoj porodici, sve vreme čekajući da na njenom prstu zasija burma.
Kako je vreme prolazilo, bilo je sve jasnije da od njihovog baka nema ništa, te je Marija konačno digla ruke i 1891. godine otišla u Pariz na studije.
Ubrzo je Žoravski stupio u brak s poznatom pijanistkinjom Leokadijom Jevnijevič, s kojom je dobio sina Julijuša i ćerke Leokadiju i Mariju.
Što se tiče Marije, ona je 1894. godine srela Pjera Kirija, kome je rekla "da" već naredne godine, a zajedno su pomerili mnogo granica u više oblasti fizike i hemije i zauvek ostali upamćen kao jedan od najvažnijih parova u istoriji. Što se tiče njihovog privatnog života, dobili su ćerke Irenu i Evu.
Dok je mlađa Eva postala poznata književnica, Irena je nastavila stopama svojih roditelja, a zanimljivo je da je i ona dobitnica Nobelove nagrade za hemiju.
(Kurir.rs/Glossy/J.M.)
Bonus video: