Pojedine majke u Srbiji, neke zbog lenjosti, a neke iz straha od gušenja, pasiraju hranu deci starijoj od godinu i po dana, što, prema rečima stručnjaka, može sprečiti normalan razvoj žvakanja i govora te takva deca mogu imati odstupanja u razvoju!
Neke strahuju da im se dete ne uguši čvrstom hranom, nekima je lakše da to što skuvaju skroz pasiraju i da detetu daju da jede samo iz flašice, odnosno pije. Dete će, istina, uneti dovoljnu količinu hrane, ali će kaskati s razvojem žvakanja, gutanja, ali kasnije i govora!
Medveđa usluga
- Blendiranje i pasiranje hrane deci van nekog normalnog uzrasta može da pravi problem s refleksom žvakanja. Nema potrebe da se to tako dugo radi jer je priroda sredila da deci izlaze zubi i da deca moraju razviti refleks žvakanja da bi kasnije mogla da razviju i refleks gutanja. Tako da ako se pretera s pravljenjem totalno tečne hrane, to detetu neće dovoljno razviti refleks žvakanja - napominje za Kurir pedijatar dr Saša Milićević.
Ističe da ima roditelja koji deci i sa osam meseci, pa i starijoj, daju hranu na flašicu, a da deca tog uzrasta već mogu da žvaću.
- Važno je da prilikom hranjenja deca budu u sedećem položaju. Dolaze i majke s decom od godinu dana, daju im kašastu hranu, prave medveđu uslugu, deca moraju razvijati refleks žvakanja i gutanja.
- Donekle razumem i te roditelje, ali to ne treba tako raditi. Neki to rade iz lenjosti, lakše im je da to bude tečno da one mogu da sede u kafiću i da detetu daju hranu preko cucle, ali to ne treba raditi.
- Nema potrebe da kočimo razvoj dece. Sve to kasnije utiče i na razvoj govora! Deca moraju da izgovaraju normalne reči "mama", "tata", ali njihov taj aparat za izgovaranje ne može da se razvije toliko dobro ako deca pre toga nisu razvijala mastikatorne mišiće, koji su važni za formulaciju govora i za formulisanje reči - napominje dr Milićević.
On objašnjava da dete već od osmog meseca može da razvija refleks žvakanja, kao i da se u tom periodu deci daje manja količina čvrste hrane, te da se to uvodi postepeno i pod nadzorom.
Jačanje mišića vilice
Doc. dr Bojana Drljan, nastavnik na odeljenju za logopediju na FASPER, ističe da ona deca koja tokom rasta jedu isključivo pasiranu i kašastu hranu neće moći da ojačaju mišiće koji se koriste za grickanje i žvakanje, a posebno jezik i vilicu.
NEGATIVAN UTICAJ
Deca teško izgovaraju glasove
Doc. dr Bojana Drljan, nastavnik na odeljenju za logopediju na FASPER, navodi da čvrstu hranu koju deca mogu grickati roditelji mogu uvesti već sa sedam do devet meseci najkasnije, što se, prema njenim rečima, i poklapa s fazama brbljanja, kada deca uvežbavaju produkciju glasova, a koja je neophodna pre pojave prve reči na uzrastu od oko godinu dana:
- Prolongirano pasiranje hrane može dovesti do slabosti i loše koordinacije mišića u orofacijalnoj regiji ili, kako se stručno zove, slabe oralne praksije. Slaba oralna praksija dovodi do toga da je detetu teško da izgovara glasove, što može imati izuzetno negativan uticaj na dalji i kompleksniji jezički razvoj.
- Kada bebi dajemo čvrstu hranu, ona razvija svoje oralne motoričke veštine, koje uključuju pokrete usta, jezika, obraza i usana, a koje joj pomažu da žvaće, grize, liže i guta. Deca počinju da vežbaju koordinaciju tih mišića dok jedu, a te veštine se kasnije koriste za govornu produkciju u različitim fazama njihovog razvoja. Žvakanje pomaže u razvoju upotrebe mišića jezika - veštine grickanja hrane takođe vežbaju mišiće lica, a ove veštine kod beba pružaju osnovu za razvoj složenijih govornih veština - navodi sagovornica.
Bonus video: