Stručnjaci kažu da su suše ubrzale žetvu kukuruza, a da će rod biti manji za 16 do 20 odsto. Poljoprivrednici u strahu od smanjenih prinosa i traže dodatne subvencije. Iako će rod biti manji, zbog veliki zaliha, kukuruza će biti i za izvoz.
Toplotni talasi i nedostatak padavina "obrali" su deo kukuruza i pre nego što su kombajni ušli u njive, mnogo ranije u sezoni nego što pamte i najstariji poljoprivrednici.
Najmanje prinose imaće proizvođači na severu Bačke i Banata, gde kiše gotovo nije bilo u prethodnim mesecima, pokazuju podaci.
U drugim delovima zemlje biljke su imale malo bolje uslove za razvoj, pa se na nivou Srbije očekuje da rod bude između 16 i 20 odsto niži nego lane. To znači, kažu stručnjaci, da ćemo kukuruza imati ne samo za domaće potrebe, nego i za izvoz.
Žetva do Velike gospojine
Iako je u poljoprivredi više od tri i po decenije, Dragan Cvetkov iz Zrenjanina kaže da nikada do sada ni suncokret nije počinjao da se skida sa njive pre Velike gospojine, a ove godine će i kukuruz biti požnjeven do tog datuma, 28. avgusta.
"Samo što smo završili žetvu suncokreta, već smo krenuli u žetvu kukuruza, a imam drugare koji su i kukuruz završili. Stanje u ataru je katastrofalno. Sve je izgorelo, prinosi su ispod višegodišnjeg proseka i kreću se između dve i 3,5 tone po jutru", objašnjava Cvetkov.
Ukazuje da naizgled kukuruznjaci izgledaju kao da su puni klipova.
"Ima ih, ali kada klip polomite na pola, vidite da je zrno svega pet milimetara", kaže sagovornik.
Suncokret i kukurz u isto vreme – tako nešto nije bilo
I drugi poljoprivrednici iz Srednjebanatskog okruga kažu da je žetva kukuruza ove godine poranila.
"Imam osam lanaca kukuruza i mogao bih odmah da ga skidam. Radio sam analizu zrna i vlaga je ispod 15 odsto. To je već za žetvu. Od kada radim zemlju ovako nešto nije bilo, da je mesec dana sve poranilo i da suncokret i kukuruz žanjemo u isto vreme", navodi Euđen Petri, poljoprivrednik iz Jankov Mosta.
Ističe da se u protekle dve nedelje sve osušilo, zbog visokih temperatura i toplog talasa. Ni prošla godina, kaže, za ratare nije bila dobra, ali će ove godine biti zadovoljan ako ostvari prinose koje je imao lane.
"Klipovi su u redu, ali zrno nije kakvo bi trebalo da bude. Ako bude 40 metara po lancu, biće super, a sve što je manje od 50 metara po lancu je gubitak. Moram da kažem i da je u mom kraju stanje još i dobro, jer smo imali dve ili tri kiše više nego ostatak atara", naglašava sagovornik.
Banatska suša i muke poljoprivrednika
Proizvođači iz Banata podsećaju da je ovo treća godina u kojoj se suočavaju sa sušom i smanjenim prinosima zbog čega strahuju kako da nastave da se bave proizvodnjom hrane. Poljoprivrednik Dragan Cvetkov navodi primere dobre prakse.
"Ove godine ćemo teško uspeti da budemo na nuli. Cena poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od nas i od tržišta. Čak ni jače države od nas nemaju uticaj na globalnu cenu, ali pomažu svoje poljoprivrednike. Evo, recimo, Rumunija pored redovnih daje i dodatnih 280 evra po hektaru i tako subvencioniše ratare zbog suše. Mađarska daje dodatnih 200 evra, kako bi proizvođači preživeli", kaže Cvetkov.
Ukazuje da poljoprivrednici trenutno idu iz gubitka u gubitak. Euđen Petri smatra da ima sreće, jer radi svoju zemlju, pa nema troškove zakupa.
"Takođe, sav repromaterijal kupujem za keš i ne zadužujem se kod dobavljača, što je bitno. Nemam dugove i kredite, ali videćemo šta će biti u narednom periodu", objašnjava svoju situaciju Petri.
Manji prinos i velike zalihe za siguran izvoz
Stručnjaci kažu da je najgore prošao kukuruz koji je posejan na peskovitom zemljištu, pa je već krajem jula bio u potpunosti žut.
"Ova godina je specifična po tome što su kukuruzi na peskovitom zemljištu negde uništeni u potpunosti. U proteklih 15 godina prvi put se desilo da smo imali dve zime bez padavina i snega, što je uticalo na to da se i vlaga u površinskom sloju zemljšta slabije zadrži", objašnjava direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.
Već nekoliko godina, podseća, Srbija nema ravnomerno raspoređene padavine na čitavoj teritoriji.
"Sever Bačke i Banata skoro da su u potpunosti bez padavina tokom čitave godine, pa se u tom delu zemlje mogu očekivati najniži prinosi kukuruza", navodi sagovornica.
Prosek na nivou čitave zemlje ukazuje da će u najgorem scenariju prosečan prinos biti oko 5,5 tona po hektaru, što znači 20 odsto manji rod nego prošle godine. U najboljem slučaju, smatra Savovićeva, biće 16 odsto niži nego prethodne sezone, što bi značilo da će prinos biti do šest tona po hektaru.
"Sa prinosima od 5,5 tona po hektaru i prenesenim zalihama koje će sigurno preći 400.000 tona, mi ćemo sa potpuno pokrivenim domaćim potrebama imati viškove od najmanje 1,7 miliona tona kukuruza za izvoz", kaže direktorka Udruženja "Žita Srbije".
Kako je u svetu
U svetskoj proizvodnji kukuruza Srbija učestvuje sa svega 0,4 odsto.
Cena ove žitarice na domaćem tržištu prati svetske trendove.
"U ovom trenutku je kod nas možda i bolje, jer ako ništa drugo, cena kukuruza dve sedmice stagnira, dok je u svetu u protekle tri ili četiri nedelje u padu. Veliki investicioni i finansijski fondovi, govorim o američkim berzama, bili su vlasnici rekordnih količina ugovora za kukuruz koje su agresivno prodavali prethodnih mesec dana. To je osnovni razlog zašto su cene išle na dole", objašnjava Savovićeva.
I pored nepovoljnih vremenskih prilika ova godina bi, prema proceni stručnjaka, trebalo da bude bolja za kukuruz nego 2017. i 2022.
Srbija je pre dve i sedam godina, takođe, bila pogođena sušom.
Prosečni prinosi bili su na nivou od 4,2 i 4,9 tona po hektaru.
Takođe, očekuje se i bolji kvalitet zrna nego što je bio prethodne dve godine.