Stefan Babić se tri puta takmičio u „Zvezdama Granda„, a javnost ga najviše pamti po svađi koju je imao sa Jelenom Karleušom zbog njenih komentara na koje nije mogao da ostane imun. Za vreme takmičenja je studirao državni Mašinski fakultet u Beogradu, završio je i master i već osam godina radi u struci.
Pored posla, aktivan je i na estradnoj sceni, te svaki vikend nastupa, a poslednje dve godina izbacuje i pesme koje imaju zapažene preglede. Babiću ni porodični život ne manjka, te je danas otac i suprug, a kako sve to postiže govorio je u intervjuu za Novu.
Čime se baviš pored pevanja?
„Radim kao mašinski inženjer već osam godina u struci, promenio sam dve firme. Radim od ponedeljka do petka od 7 do 15 sati. Dok sam studirao bilo mi je napornije da pevam i pratim predavanja, pa učim posle toga, mada tada nisam imao porodicu. Sada imam ženu i dete, pa imam neke porodične obaveze, tako da ni sada nemam puno vremena za odmor, ali se ne žalim. Inače sam drugi u generaciji završio fakultet.“
Da li može da se zaradi u toj firmi da ne moraš da pevaš?
„Ako se baviš ozbiljno time, onda možeš lepo da živiš. Ja sam zadovoljan, sve zavisi koliki su ti apetiti. Pevanjem sam počeo da se bavim kada sam se drugi put prijavio za ‘Zvezde Granda’, pre toga sam bio amater. Nisam znao ni koju ću pesmu da pevam, nisam znao ni intonacije. Trebalo je da potražim neku pomoć da mi neko kaže šta da pevam, kako i tako dalje.“
Odakle potreba za takmičenjem tri puta u „Zvezdama Granda“, a imao si cilj da završiš master i zaposliš se u struci?
„Značilo mi je to takmičenje da ljudi saznaju da ja uopšte pevam, jer malo ljudi je mene znalo kao pevača. ‘Zvezde Granda’ su mi pomogle i danas me pamte zbog incidenata, svađao sam se sa Jelenom Karleušom dok je bila u žiriju, ne bih o tome ni pričao sada. Ona je rekla da ja pevam kao drvoseča, mene je to povredilo. Nije ona mislila to u lošem smislu, htela je da kaže da pevam sirovo, ali sam znao kako će se to protumačiti, pa sam odreagovao…“
Jesi imao poziv od nekog menadžera? Gde si počeo da pevaš?
„Imao sam poziv od nekih ljudi da radim u bendu, gledali su me u takmičenju, pa su me pozvali. Nakon toga sam započeo solo karijeru, a onda sam se prijavio treći put za takmičenje. U tom periodu sam već razradio posao. U svet medija sam ušao pre dve godine kada sam izbacio pesmu, a pre toga sam samo pevao. Sad mi je žao što ranije nisam počeo sa diskografskom karijerom.“
Bakšiš je uvek aktuelna tema, nedavno sam čuo priču da više nema podele bakšiša nego da svako dobije svoj fiksni deo, šta je tu istina?
„To je neki novi talas, počeli su svi da uzimaju fiksni deo, mada ima i veselja gde se radi na bakšiš. Ne znam šta da kažem, meni se to svodi na isto, taj trend je krenuo poslednjih par godina. Kada sam radio tu garanciju imao sam problem. Bila je to lepa cifra i ja sam odradio veselje i na kraju pitam mladoženju da li hoće da izbrojimo novac jer sam bio siguran da smo prešli garanciju i on kaže da ne treba ništa, uzmite sve što ste zaradili. Sutradan se uvek čujem sa mladencima, ja ga zovem i kažem koliko smo prešli garanciju i on kaže da je zadovoljan i to je to. Posle dva, tri dana čovek me zove i pita da li sam siguran da sam uzeo tu cifru, po njegovoj proceni je bilo još nekoliko hiljada evra preko. Ja mu kažem da nije, i rekoh ‘pogledaj snimak sa svadbe, pa ćeš da vidiš’. Njemu su pričali kako su davali po 200-500 evra bakšiš i tako dalje. Posle mesec dana mi čovek kaže da je pogledao snimak, lagali su ga da su davali veliki bakšiš. Baš je bilo neprijatno i zato ja izbegavam da radim na garanciju.“
Jesi li nekada bio oštećen da te neko nije isplatio?
„Jesam ispočetka, tri-četiri puta, pukne gaža, pa nema ni zarade, još sam bio anoniman. Pevao sam u jednom lokalu kod Lazarevca, pa sam onda poluprofesionalno radio u Lazarevcu i pevao po sedam-osam sati bez prestanka.“
Trenutno sarađuješ sa najboljim autorima u zemlji.
„Srećan sam zbog toga, ja sam mislio da neću ovako brzo doći do njih. Sećam se kad sam zvao jednog producenta da pitam koliko košta kaver, meni to bila misaona imenica – koliko košta nova pesma, ako kaver toliko košta? Ali danas sam srećan što sarađujem sa Dejanom Kostićem, Draganom Brajovićem Brajom i tako dalje.“
Šta ti najbliži kažu na dosadašnji uspeh i kako gledaju na tvoju karijeru? Snimio si neke spotove koji su veoma prokovativni, kako žena gleda na to?
„Kada sam snimao prvi spot pao sam sa motora na snimanju prve lokacije, a imao sam da snimim još dve lokacije taj dan. Mojima nisam javio ništa i kad sam došao kući ženi sam rekao, ona je počela da se smeje od straha. Tata, brat, stric, svi su vozili motore i imali su nezgodu, nisam smeo da im kažem. Tek posle godinu dana sam im rekao. Ujutru sam se probudio, tata i ja trebalo je da lupamo macolom beton jer smo radili garažu, ja ustao i popio brufen i kad sam počeo da radim, krenem da stenjem, tata pita šta mi je, ja rekoh, nešto sam se ušinuo.“
Pisalo se da je tvoj brat preminuo, da li je možda doživeo nezgodu?
„Nije, izvršio je samoubistvo. Nikada o tome nisam pričao. Nije mi rođeni brat, ali tako sam ga gledao. Čuli smo se taj dan ranije… Ne bih o tome pričao javno.“
Koliko dugo si sa suprugom?
„Već 12 godina, a u braku smo četiri godine. Ona je imala 16 godina, a ja 19 kad smo se upoznali. Ja sam završavao srednju, a ona je bila druga godina. Ja sam bio jedno veče sa njenom drugaricom koja je izbacila moju sliku na Fejsbuk, i Sneža, moja sadašnja žena, je pitala ko je ovaj i tako smo počeli da se dopisujemo. Tada sam raskinuo sa jednom devojkom, pa sam hteo da joj napakostim i video sam se sa tom ženinom drugaricom.“
Da li postoji doza ljubomore posle toliko godina?
„Doza ljubomore mora da postoji. Mi smo se upoznali dok sam ja bio anoniman. Završila je mašinstvo, isto kao ja. Dok smo studirali, ja sam pevao u jednom klubu u kom je ona konobarisala, tako da smo pratili jedno drugo. Nisam ljubomoran u smislu da ne može da nosi kratko i tako dalje, ali ako ljubomore nema onda se ljubav i strast ugase.“
Da li si imao iskušenja?
„Na jednom veselju mi se nabacivala mlada, a tog mladoženju sam poznavao iz grada. Ona mi se nabacuje, a on je tu bio blizu sve vreme, ceo dan me pipka, i na kraju mi kaže da je dodam na mrežama. Ja rekoh tu ti je muž, ona kaže ‘ma ko ga šiša’, ja mu priđem i kažem da mi je rekla da je dodam, a on meni ‘ma dodaj, šta me briga’. Oni su se kasnije razišli, pa sam joj pevao još jedno veselje. Bilo je različitih situacija, ljudi popiju, pa se svašta dešava. Pevao sam u jednom klubu i prišao mi je jedan ogroman lik i tražio crnogorsku pesmu, ja rekoh ‘izvini, ne mogu to da pevam u klubu’. On se vraća posle dva minuta, opet pita, ja rekoh ne mogu. Treći put dolazi i stavlja mi pištolj na stomak, ja to nikada neću zaboraviti i pita me ‘hoće biti crnogorska’, ja rekoh hoće.“
„Ja se okrećem ka šefu benda, pitam šta da radim, da li da bežim. On mi kaže da idem do gazde, ja odem gazde i kažem mu i on meni kaže da se vratim da pevam i radim svoj posao. Ja ne mogu ni da pevam, bio sam klinac. Vidim da čovek ponovo ide ka meni, ja gledam šta da uhvatim u ruku, da se odbranim, ne znam šta ću. Savladao me strah i samo sam se prepustio i on me zagrli i kaže ‘a što ne reče da ne može crnogorska’. Meni srce u petama. Sve super je posle bilo, pokazivao mi neke ožiljke. Pevao sam i političarima i navijačima, radničkoj klasi i tako dalje, pevam svima i nikada ne pravim budalu od sebe. Ispoštujem svakoga ko želi pesmu, ako neko i poludi zbog alkohola, izgladim to lako.“
kurir.rs/nova
Bonus video: