O Žarku Lauševiću, velikanu glumišta na Balkanu i posthumnom dobitniku nagrade "Pavle Vuisić" u Nišu je do sada sigurno mnogo toga rečeno, ali teško je opisati sa kojom strašću je Radoš Bajić ispričao dve crtice iz života, odnosno snimanja filma "Heroji Hilijarda", a koje dovoljno govore o životu umetničke veličine s Cetinja.
Ovaj film je bila Žarkova poslednja uloga, a prikazan je na Filmskim susretima u Nišu. Radoš Bajić je ispričao neverovatne pojedinosti sa snimanja na skupu posvećenom Lauševiću. - Ne može se razdvojiti užasna tragedija koja je zadesila Žarka sa njegovim životom i sa svim onim što se događalo kasnije. U okviru scenarija „Heroji Halijarda,” nakon prebijanja, njegov sin(Nikola Rakočević) dolazi kući. Obilazi ga kapetan Raković(Milan Vasić), a tu je i otac Kosta(Laušević). I ja napišem da Kosta izgovara reči "Kapetane, kako mi onako unakažiše sina. Nisam ja svoju decu našao na bunjištu da ih tako neko skrnavi i ubija". I mi to tada treba da snimimo. Ceo set doteran, farovi, svetla, kadrovi, šminka sve. Ali ja vidim, Žarko se zacrveneuo u licu nešto, mahnuo mi rukom, želeći da porazgovaramo- priča Bajić, a samo što mu suze na oči nisu krenule.
Kako kaže udaljili su se jedno 200 stotine metara po Kosmaju od seta, "kao da će neko na planini da nas čuje". - Gleda me u oči, igra mu grlo i kaže: „Ja ne mogu da izgovorim ovu rečenicu. Pitam ga, zašto? „Zato što je istu tu rečenicu, baš takvu, na suđenju meni izgovorio jedan otac od jednog mladića kog sam ja ubio.To je rečenica: „Nisam ja svoju decu našao na bunjištu". Shvatio sam, evo i sad se ježim kada se setim toga. Seo da pogledam šta da učinim, a da rečenica ne promeni smisao. I u jednom trenutku me doziva, maše i poziva me rukom. Valjda je prevario u sebi to. I kaže mi: Govorim! Uznemirim se uvek kada pričam to, ježim se od tog emocionalnog trenutka - ispričao je Bajić i dodao da je ta scena svakako ušla u film.
On kaže da se dugo njih dvojica nisu poznavali, a kada su se čuli telefonom i kada mu je poslao scenario "Hilijarda", Žarko mu je poručuje "da je cele noći čitao spise i da pristaje bez razmišljanja. - Znalo se već tri meseca pred premijeru kakvo je njegovo stanje. Mi pričamo o svemu, a ja mu ne spominjem premijeru. Ekipa je odgledala film, a njemu je Peđa, direktor fotografije odneo neki ekran da odgleda kući šta smo uradili. Bio je oduševljen filmom i ulogom, gledao je pet puta i čujemo se mi, a on mi kaže: "Ej, Bajo, tako me zvao, da znaš, ja sam kupio odelo. Ja ućutah s ove strane, a znao sam njegovo zdravstveno stanje od doktorke Marije Zdravković, direktorke bolnice. Kaže: ja sam kupio odelo i dolazim na premijeru.I onda se desilo šta se desilo. Strašno - ispričao je Bajić.
On navodi da se još jednom dokazalo "Što veći umetnik to jednostavniji čovek. I da se to potvrdilo i u slučaju Žarka Lauševića.
Pamtim kada su Liz Tejlori Barton bili ovde, a gde su sada glumci?
Radoš Bajić je na samom početku svog izlaganja zamerio glumcima u Nišu što se njisu pojavili na ovoj panel diskusiji o Žarku Lauševiću. I stvarno je u sali bilo par novinara, dvoje, troje zainteresovanih i jedan glumac. - Gospodu Bogu fala i zdravoj pameti, ove godine, zbilja, imamo na Filmskim susretima jednu izuzetnu atmosferu. Sve su sujete i taštine i sindromi povišenih vrednosti stišani. Sada se može reći, da je ovo festival sada koji je apsolutno adekvatan onim festivalima, a koje ja pamtim još kada su na ovom balkonu hotela Ambasador bili Liz Tejlor i Ričard Barton. Ja sam tada bio u publici, bio sam đak muzičke škole u Nišu i živeo ovde četiri godine. Prema tome, moram da kažem da je adekvatno delu jednog velikana kome je ovaj okrugli sto posvećen, krajnje nesuvislo i krajnje, rekao bih, ne znam koji termin da upotrebim, da ovde nema glumaca u većem broju. Možda bi ovi mladi mogli nešto da nauče - naveo je Radoš Bajić.
Bonus video: