Ako je svetlost koje je u tebi tama, kolika će tama biti, pomislih i umalo se ne onesvestih. Ne zbog tame najspoljašnjije koja je - posredno, preko Vibera, uz Irinejev blagoslov - kuljala iz Večernjih novosti nego zbog stresa; slabost je bila somatskog porekla.
Bilo je uostalom krajnje vreme da se onesvestim - u jednom trenutku ću se i onesvestiti - ali još je daleko bila nesvestica.
Kolena su mi klecala, drhturio sam, svi simptomi hiponatremije - komplikovane toplotnim udarom - bili su tu, najbliži hlad beše pod sjeni smrtnom, pobojah se da ću umreti na Đinđićevom grobu, stvar donekle popravi anđeo galgenhumora koji mi došapnu: Pa šta, umrećeš na pravom mestu, u dobrom društvu i još ćeš uštedeti na troškovima prevoza.
Stisni muda, umri muški, smisli poslednje reči, huškao me je angelo galgenhumora.
Ali još ne beše kucnuo moj dan i čas.
Kad eto ti SMS-a od Popovića: Nemoj slučajno da si opet napisao da sam Reichsdegenerika najurio s groblja nogom u guzicu, oterao sam ga sa opela, drži se faktografije.
Svaka čast faktografiji - napisah u povratnom SMS-u - pa u Crvenoj svesci - ali prednost dajem imaginaciji zahvaljujući čijoj snazi sam u blizini grobnog mesta zločina pronašao materijalne dokaze - dvadesetak sasušenih brabonjaka i nekoliko mumificiranih hronir-šuljeva - koji su godine 2003. pod udarcima Popovićevih špicoka pootpadali s ljotićevskih čmarova.
Gazeći (posredno, po humkama) preko leševa, sopćući, posrćući, na jedvite jade se spustih niz novogrobljanski Bulevar revolucije, ko prebijen pas se dovukoh do trafike „Moj kiosk“ prekoputa groblja, navrat-nanos kupih dve flašice bućkuriša obogaćenog mineralima AQUA VIVA START, HYDROCOMPLEX ACTIVE - čije samo ime vraća energiju - popih jednu nadušak, malo se kovarnuh, potom kupih četiri primerka Politike i četiri primerka Večernjih novosti i nemilosrdno ih pocepah u najsitnije froncle pred očima zgranute trafikantkinje.
(Sloboda štampe podrazumeva slobodu cepanja štampanih stvari, tako ću nešto kasnije, kad je upoznam, reći i Monici Le Roy La Durry - koja mi je ušla u trag prateći novinske froncle, kao Crvenkapa mrve - na šta će Monica reći da bih ja, da živim u Francuskoj, na froncle cepao L’ Humanite, da sam u Americi na froncle bih cepao Washington Post, a da bih u Nemačkoj na froncle cepao Frankfurter Algemeine Zeitung.
Takav si ti čovek. Samo bi nešto cepao. Nemoj ovo shvatiti kao prekor. Sve treba pocepati u najsitnije frocle, tako će mi reći Monica Le Roy La Durry kroz otprilike 45 minuta.)