Na geopolitičkom planu prilično je burno, zahuktava se situacija na svim frontovima i delovima planete.
Na jednoj strani, sukobi u Ukrajini vode ka potpunoj eskalaciji. Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da postoji rizik čak i od nuklearnog incidenta u ruskoj elektrani Kursk i da je situacija alarmantna.
Gosti jutarnjeg programa koji su analizirali situacije koje se odvijaju u svetu bili su pukovnik u penziji Boško Zorić iz Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost i politikolog Petar Ranković.
Zorić je diskutovao o tome da li je krenula Putinova osveta za Kursk.
- Dobro, sada svi to povezuju sa ovom ofanzivom Ukrajine na Kursku oblast, ali ako pogledate u poslednjih par meseci, ti udari, govorim o infrastrukturi, bili su prisutni ranije. Ovo je sad samo možda pojačan intenzitet u kontekstu te ofanzive. Tako da ja ne bih to povezao da je baš izazvano samo ovom ofanzivom. Više od polovine energetskih postrojenja je izbačeno iz upotrebe. I ovo je dejstvo radi stvaranja, odnosno uticaja na javno mnjenje na stanovništvo Ukrajine. Drugo, prilazi nam jesen, dolaze loše vremenske prilike i sada svako želi da zauzme što bolje pozicije pre dolaska te jeseni, a ovo je uticaj, opet kažem, na stanovništvo jer znaju kakva ih onda čeka jesen i zima, u većini gradova ima struja po dva do tri sata, negde od 11 do 15 časova, a ostalo vreme je civilno stanovništvo bez struje - započeo je Zorić, pa nastavio:
- Sa druge strane, znamo da snabdevanje ukrajinskih trupa na liniji fronta je vršeno najviše železnicom, jer upravo ti strategijski transporti gde se prevoze ogromne količine borbenih sredstava se radilo železnicom. Uništena je sada maltene i železnička mreža, pogotovo sada još i nestanak struje. Tako da je ukrajinska vojska sad prisiljena sve to da transportuje sa zapada, odnosno od Poljske, odakle stižu ta sredstva, da transportuje kamionima. Čim vi transportujete kamionima, vi morate onda objediniti veći broj kamiona i to su kolone koje je lako uočiti, lako osmatrati i još lakše po njima dejstvovati. Ovo napredovanje ruskih trupa u regionu Donjetska znači da im je očigledan cilj da dopru pre ovih loših vremenskih uslova, te da ovladaju kompletnim Donjetskom, odnosno regionom Donbas.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio je da će sazvati hitan sastanak NATO i Ukrajine, pa je Ranković odgonetnuo da li to znači dalju eskalaciju:
- Ne bih rekao da je to neočekivano, imajući u vidu da je od 2022. godine bilo više takvih sastanaka. Podsetiću da je desetog jula bio NATO samit, kada su zapravo svi šefovi vlada i predsednici država zemalja članica NATO, doneli odluku da će podržati Ukrajinu sa novih 40 milijardi američkih dolara vojne i civilne pomoći, ali uglavnom pomoći koja je namenjena za odbranu Ukrajine. Tu se postavljalo pitanje na koji način će koristiti ta sredstva naoružanja, da li će ih koristiti na ili van ukrajinske teritorije ili unutar. Ovaj sastanak pošto kao što ste sami rekli on je na nivou ambasadora, on je na nekom nižem nivou gde će se obratiti predsednik Zelenski, ja ne verujem da će tu biti nekih novih informacija, ali činjenica da je Ukrajina već ovih poslednjih nekoliko nedelja kada su oni ušli na teritoriju Rusije, ona je preokrenula samu situaciju na ratištu imajući u vidu da već od početka ovog sukoba vidimo te jasno utvrđene linije napada i odbrane na novom jugoistočkom delu Ukrajine gde se zapravo smatralo da mimo tih utvrđenih linija ne može dolaziti do nekih teritorijalnih promena. Sada vidimo da postoje te ukrajinske inicijative i van granica Rusije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: