Da li je Mask sledeći? Hoće li direktori padati zbog onog što se dešava na njihovim mrežama?
Sve češće se postavlja pitanje odgovornosti direktora tehnoloških kompanija za aktivnosti koje se odvijaju na njihovim platformama, posebno nakon nedavnog hapšenja Pavela Durova, osnivača Telegrama, u Francuskoj.
Durov se suočava sa ozbiljnim optužbama, uključujući distribuciju sadržaja vezanog za seksualno zlostavljanje dece, trgovinu drogom i pranje novca, što ukazuje na rastući trend u kojem vlasti sve više istražuju ulogu rukovodilaca u takvim slučajevima.
Ovaj događaj izazvao je zabrinutost među tehnološkim liderima širom sveta, koji se pitaju da li bi i oni mogli da se nađu na meti zakona u različitim jurisdikcijama.
Na primer, Ilon Mask, koji vodi platformu X, poznat je po svom ležernom pristupu moderiranju sadržaja, što bi moglo da ga dovede u sličnu situaciju kao Durova, posebno ako evropski regulatori odluče da primene strože mere.
Istovremeno, postavlja se pitanje koliko su trenutni zakoni, poput Sekcije 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, efikasni u zaštiti rukovodilaca od pravne odgovornosti. Dok su ovi zakoni do sada uglavnom štitili kompanije i njihove direktore, sve više se razmatraju načini kako da se ti zakoni prilagode modernom dobu, naročito u kontekstu zaštite dece na internetu.
Ova situacija stavlja tehnološke kompanije pod sve veći pritisak da preduzmu odgovornost za sadržaj i aktivnosti na svojim platformama. Hapšenje Pavela Durova naglašava kako bi pojedinci na vrhu ovih kompanija mogli da se suoče sa ozbiljnim posledicama, uključujući potencijalna hapšenja, ako ne ispune svoje obaveze u skladu sa zakonom.
Izvor: NYT/Telegraf/Kurir/Darko Mulic