Sve češće se postavlja pitanje odgovornosti direktora tehnoloških kompanija za aktivnosti koje se odvijaju na njihovim platformama, posebno nakon nedavnog hapšenja Pavela Durova, osnivača Telegrama, u Francuskoj.
Durov se suočava sa ozbiljnim optužbama, uključujući distribuciju sadržaja vezanog za seksualno zlostavljanje dece, trgovinu drogom i pranje novca, što ukazuje na rastući trend u kojem vlasti sve više istražuju ulogu rukovodilaca u takvim slučajevima.
Ovaj događaj izazvao je zabrinutost među tehnološkim liderima širom sveta, koji se pitaju da li bi i oni mogli da se nađu na meti zakona u različitim jurisdikcijama.
Na primer, Ilon Mask, koji vodi platformu X, poznat je po svom ležernom pristupu moderiranju sadržaja, što bi moglo da ga dovede u sličnu situaciju kao Durova, posebno ako evropski regulatori odluče da primene strože mere.
Istovremeno, postavlja se pitanje koliko su trenutni zakoni, poput Sekcije 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, efikasni u zaštiti rukovodilaca od pravne odgovornosti. Dok su ovi zakoni do sada uglavnom štitili kompanije i njihove direktore, sve više se razmatraju načini kako da se ti zakoni prilagode modernom dobu, naročito u kontekstu zaštite dece na internetu.
Ova situacija stavlja tehnološke kompanije pod sve veći pritisak da preduzmu odgovornost za sadržaj i aktivnosti na svojim platformama. Hapšenje Pavela Durova naglašava kako bi pojedinci na vrhu ovih kompanija mogli da se suoče sa ozbiljnim posledicama, uključujući potencijalna hapšenja, ako ne ispune svoje obaveze u skladu sa zakonom.
Izvor: NYT/Telegraf/Kurir/Darko Mulic