"RUSIJA NIJE MOGLA OVO DA SPREČI, TO JE NAJVEĆA POSLEDICA RATA" Stručnjaci: Evo zašto NATO svakako ostaje na granicama Rusije!
Sa rusko-ukrajinskog fronta stiže vest da su snage za specijalne operacije Ukrajine uspele da unište Safir, najmoderniji ruski sistem elektronskog ratovanja.
Akcija je izvedena u Kurskoj oblasti, unutar teritorije Rusije, a bilo je i ljudskih žrtava. Kako su naveli, operateri dronova naciljali su i uništili Safir tokom izviđačke misije na neprijateljskoj teritoriji, a bilo je i ranjenih i ubijenih.
Gde vodi ova eksalacije, diskutovali su gosti jutarnjeg programa "Kurir televizije" Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost i Emil Zoronjić, stručnjak za strategije u međunarodnim odnosima
Zoronjić je analizirao u kolikoj meri će američki predsednički izbori uticati na tok rata u Ukrajini, s obzirom na to da je Tramp nekoliko puta istakao da ima plan za brzo rešenje rata, ali bez detalja:
- NATO se već proširio na istok, na ruske granice, verovatno je Rusija tu jedan od krivaca jer je pokrenula operaciju u Ukrajini, te je skrenula pažnju sa tog severa, pa je Finska uradila, ono što nije od početka Hladnog rata, vrlo lagano, ušla u NATO. Rusija to nije mogla da spreči, to je možda i najveća posledica ako se završi rat, odnosno to što će Rusiji NATO ostati na granicama. Svakako, gotovo sigurno je da Tramp neće prekinuti snabdevnaje naoružanja i finansiranje Ukrajine. Te stvari se neće rešiti za 24 sata, kao što bi neki voleli. Što se pregovora sa Putinom tiče i da Amerika dobije konačno svest oko mira u Ukrajini, to već može da se desi, da on traži izlaznu strategiju. Doduše, i njemu je primamljivo da Ukrajina uđe u rat, da bude članica NATO, koliko god da on priča o tome, ne verujem da to tek tako želi da baci niz vodu - rekao je Zoronjić.
Miškeljin je komentarisao stavove Donalda Trampa, pa se prisetio interakcije sa Kim Džong Unom:
- Kada govorimo o spoljno-političkim stavovima Donalda Trumpa, tu uvek treba uzimati u obzir da on svaku izjavu koju ima, naročito u momentima kada nije predsednik, dakle 2016. dok je bio kandidat i sada kada je ponovo kandidat, on polazi sa pozicije da će o svakom pitanju voditi pregovore. Zauzima tvrd stav, međutim kroz menjanje tih izjava on pokazuje da je fleksibilan po toj temi i koliko je fleksibilan da razgovara o toj temi. Mi smo to videli na konkretnim primerima dok je bio predsednik, setimo se kako je počela njegova interakcija sa recimo Kim Džong Unom. Oštre reči su upućene jedno drugom, čak ga i nazvao malim čovekom sa raketom, da bi nekoliko meseci kasnije postao prvi američki predsednik koji je prešao demilitarizovanu liniju, praktično posetio Severnu Koreju. Dakle, to je način njegovog pregovaranja, to je način na koji on, da kažemo, inkorporira biznis i diplomatiju u to koliko je efikasno, to je sad već pitanje i verovatno zavisi od teme do teme. Ako govorimo o samom NATO-u, pitanje je veliko u kakvom kapacitetu bi sve NATO države mogle da podrže Ukrajinu na način na koji je danas podržavaju, da Tramp nije imao tih četiri godine u kojima je insistirao da se podignu davanja na 2% BDP-a, tako da smo videli da sada veliki broj država u Evropi, Poljska naročito, povećava i nekoliko puta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: