Naši preci nisu primali u svoju kuću samo njima poznate osobe (rodbinu, kumove, prijatelje, bivše komšije..) već i strane i nepoznate, a ovaj običaj, pružanja gostoprimstva svima održao se i u 20. veku.
Svaki namernik mogao je biti siguran da će naći prijatno utočište. Gde god ga zatekla noć. Iako mu je vrata otvarao gorštak namrštenog čela, gustih obrva, prodornog pogleda, orlovskog nosa, izraženih brkova i koščatih vilica; gostu je ta "namrgođena dobroćudnost" širom otvarala i kuću i srce. I postelju i trpezu. I sve što se u kući zateklo.
"Taj krajnje sramotan običaj i čin nazivao se "gostinjskom obljubom", mada bi se pre moglo govoriti o nekoj vrsti iznuđene prostitucije. Održao se sve do 20. veka u pirotskom i dimitrovgradskom kraju. Reč je o "saglasnom ustupanju" žene gosti (putniku, namerniku) za noć ili dve u muževljevoj kući. Žena se ustupala na telesno uživanje najčešće predstavnicima vlasti - šumarima, finansistima, žandarima, porezdžijama...Razlog je bio naklonost ljudi od uticaja i moći. Čak i da se žena pobunila, sve bi ostalo u kući. Niko joj ne bi poverovao. Muž ne bi bio ljut, gost ne bi ništa priznao pa bi žena bila kriva za optužbu. Žene Ponišavlja (Muzej Ponišavlja u Pirotu)"
(Kurir/M.J)
Bonus video: