VELIKI INTERVJU UČESNICE VB KOJA JE BILA SVEDOK JEZIVE TRAGEDIJE: Pitala sam ga šta je uradio mojim prijateljima, on mi je rekao..
Tanja Obradović je sanjala o tome da postane voditeljka. Želela je da krene stopama Jelene Bačić Alimpić. Kao mladu devojku željnu slave i popularnosti, oduševila ju je reklama za novi televizijski format "Veliki brat", za koji se prijavila i postala učesnica. I sve je išlo po planu... Popularnost, obožavatelji, gostovanja, druženje, a onda se jedne zimske noći sve promenilo. Tanja je doživela tragediju koja je i dan-danas proganja.
U intervjuu za Kurir, govorila je o kobnoj noći 2007. godine, kada su nastradali njeni cimeri i veliki prijatelji Zorica Lazić (24), Stevan Zečević Zeka (24) i Elmir Kudužović (26).
Mnogo mlada si poželela da budeš deo javne scene i odlučila si se za rijaliti "Veliki brat". Kako su tvoji gledali na to?
- Da, mlada, a samim tim i naivna, neiskusna. Moji su bili protiv, što je i normalno za svakog roditelja čije se dete upušta u tako neku nepoznatu avanturu, mašineriju. Hm, sa ove tačke gledišta, jako mi je žao što nije bilo mesta za mene da ostanem i ostvarim svoju životnu želju. Ali se verovatno nisam uklapala u njihove šablone i nije imao ko da me gura. Nakon nekog perioda sam odlučila da napustim ne samo Beograd nego i državu, što se kaže trbuhom za kruhom, i jedino mi je žao što nisam ostala blizu svoje porodice, a zbog svega ostalog ni najmanje ne žalim.
Da li bi danas to isto uradila?
- Možda za neku dobru lovu koju ne bih mogla da odbijem, sve ostalo ne bih dolazilo u obzir. Jer to tamo mogu da razumeju samo oni ljudi koji su prošli kroz rijaliti. Velike su to žrtve i veliki rizici. Mač sa dve oštrice!
Čega se sećaš što ti i danas izmami osmeh kada je u pitanju kuća "Velikog brata"?
- Mnogo toga lepog se meni tamo dešavalo, druga su to vremena bila u odnosu na današnje rijalitije. Možda bih izdvojila sam ulazak, jer sam ušla prva, i možda jedan zadatak sa crvima, gde sam u jednom momentu plakala, u drugom pevala.
S kim si danas u kontaktu od učesnika pomenutog takmičenja?
- Pa s dosta njih sam u kontaktu, a s Jelenom Žeželj (Selezan) i s Mišelom sam ostvarila veliko prijateljstvo i mnogo ih volim.
U toj sezoni desila se i tragedija zbog koje je rijaliti prekinut. Nažalost, ti si se našla tada na licu mesta. Čega se sećaš od te večeri?
- Da, nažalost, naše snove prekinula je strašna tragedija u kojoj smo izgubili Zoku, Zeku i Elmira. Na moju i Jeleninu nesreću, mi smo bile prisutne, samo u drugim kolima. Sećam se apsolutno svega, svakog slova, reči, svakog detalja. Ma, izgledalo je sve haotično, stresno, bilo nas je svugde i na sve strane. Te noći, kada je trebalo da idemo na žurku u moj grad, iskrsla je emisija i morali smo biti tu. Dugo me je progonila krivica, osećaj krivice jer smo išli baš u Loznicu, u moje mesto. To je bio baš strašan osećaj. Nekako me je taj dan sve navodilo da i ne treba da krenemo na taj put, ne znam da li znate taj osećaj u stomaku. Previše je bilo tih nekih znakova i opomena pred sam put. Kada se sve desilo i kada sam videla Vladimira jedinog koji hoda zemljom, a ne leži na njoj, on nije imao majicu ni patike. Bilo je strašno! Ščepala sam ga i pitala šta je to uradio mojim prijateljima! Šokirala sam se kada mi je rekao: "Nisam ja! Nisam ja vozio, Elmir je!" Ja moram da napomenem, ja zaista ne znam šta je istina i da li su se njih dvojica zamenili. Da se ne ponavljam, dosta puta sam ispričala sve.
Da li si posetila njihove večne kuće? I kako ti je bilo, ako jesi?
- Nažalost, nisam dugo bila, ne živim u Srbiji poslednjih 15 godina i kada odem, to je jako kratko, bukvalno imam vremena samo za porodicu.
Jesi li u kontaktu s nekim članovima njihovih porodica?
- Na početku smo bili u kontaktu, ali s vremenom se to proredilo. Imam ih sve na društvenim mrežama i sve se to svodi možda na neku prećutnu podršku.
Koji su bili tvoji planovi, što se javnog života tiče, pre tragedije?
- Motiv ulaska mi je bio da se ostvarim kao voditeljka. Moj uzor je bila i ostala Jelena Bačić Alimpić. Naravno, to sam gledala kao lakši put do toga, jer samim tim kada postaneš poznat, neka vrata ti se lakše otvore, ali meni se čini da su meni sva bila od nekog jako čelika, nažalost.
Zašto si odlučila da se odseliš odavde?
- Nekoliko godina nakon svega pokušavala sam, borila se da ostanem, radila i po dva posla, ali jednostavno nije išlo. Već 15 godina sam preko ne zato što sam to volela nego zato što sam morala. Ali ne žalim se, ja sam zadovoljna svojim životom i time što mogu svoju porodicu da usrećim na bilo koji način, bogu dragom hvala.
Dolaziš li u Srbiju i koliko često?
- Slabo, možda jednom godišnje.
Bonus video: