Jan Karlo Simić trebalo bi da debituje za srpsku fudbalsku reprezentaciju protiv Španije u četvrtak, ili u subotu protiv Danske, u okviru Lige nacija.
Mladi defanzivac Jan Karlo Simić (19) koji je ovog leta iz Milana prešao u Anderleht zadivio je Srbe izjavom - da je za njega najveća čast stajati pred srpskom trobojkom i slušati himnu "Bože pravde".
Kad tako nešto o svojoj zemlji kaže fudbaler rođen u Nemačkoj, onda to ima posebnu težinu.
- Imao sam priliku da upoznam selektora Stojkovića u Torinu, još dok sam bio član Milana, kada smo igrali protiv Juventusa. Biti ovde je ostvarenje sna, ne mogu da verujem da sam u društvu ovih momaka, profesionalaca, zvezda evropskog fudbala. Veoma sam zahvalan na ukazanom poverenju i spreman sam da dam sve od sebe - iskren je Jan Karlo Simić u razgovoru za FSS.
Mladi defanzivac jedva čeka okršaje sa Španijom i Danskom, te se nada da će mu selektor Dragan Stojković ukazati poverenje.
- Španija je top tim, najbolja reprezentacija Evrope. Mislim, ipak, da ako mi budemo na svom maksimumu, možemo da igramo protiv svake selekcije. Bez straha, sa verom u sebe i svoje mogućnosti. Španija je veliki tim, pokazala je to na Prvenstvu Evrope gde su nadigrali praktično svakog rivala. Imaju fantastične pojedince, pokupili su sve individualne nagrade na tom šampionatu. Protiv Jamala sam igrao tokom priprema u Americi, a meni se mnogo sviđa i Niko Vilijams. Generalno, na svim pozicijama su jaki, sve su to top igrači vrhunske klase.
Mečevi u Ligi nacija poslužiće kao dobar test za ono najvažnije, kvalifikacije za SP 2026. Srbija želi da veže i treće uzastopno veliko takmičenje.
- San svakog igrača je da igra Svetsko ili Evropsko prvenstvo, za Nedeljkovića i mene bi to bilo prvo. To je cilj saveza, selektora, nas igrača, verujem da možemo to ostvariti.
Jan Karlo na trenutak vraća misli na događaje od pre dve godine i kadetsko Prvenstvo Evrope u Izraelu gde je samo stepenik falio do finalnog duela.
- Iskreno, to su mi do sada najlepši dani u profesionalnom fudbalu, nezaboravnih mesec dana na terenu i van njega, sa fantastičnom grupom momaka. Bili smo kao porodica, ostali smo svi u kontaktu bez obzira što su nas klupske karijere odvele na različite strane. Svi smo braća, a ja lično mnogo sam naučio u tom vremenu nekog našeg sazrevanja. Ne samo fudbalskog, nego ljudskog. Kao grupa smo bili veoma dobri, a osećaj koji imam verujem da dele i svi ostali igrači.
Fudbalski je stasao u nemačkom Šturgartu, a onda je dobio poziv Milana, lično od čoveka koji mu je bio uzor.
- Da, Paolo Maldini je igrač koga sam obožavao, gledao milion puta na jutjubu. Bio sam u teratani kada mi je otac rekao, sine zove te Maldini, hoće da te dovede u Milan. Nisam mogao da verujem, čujem mu glas, pita me da li bi došao u Milan…Rekao mi je posle, zabavljaj se na terenu, strast je ključni faktor svakog uspeha. Ja mislim da je radna etika najvažnija, koliko daješ od sebe, kakav ti je mentalitet, karakter. Ako daješ maksimum, stižeš do cilja. I rad sa Abateom u Milanu mi je mnogo pomogao, odigrao je mnogo utakmica u Seriji A kao defanzivac, njegovi saveti su mnogo značili da napredujem u Primaveri, uđem kasnije u prvi tim. I njemu sam zahvalan za sve.
Debi za Milan je bio protiv Monce, nema mnogo igrača koji su debitovali golom za roso-nere.
- Bio sam treći ili četvrti u istoriji kluba kome se to posrećilo. Naježim se i sada kada pomislim na taj trenutak. Možda je to najlepši dan u mom životu, rezultat nekog velikog rada, odricanja. Tada su uz mene bili i sestra, roditelji, porodica. Slavili smo 3:0 a meni su od tada za taj gol postavili pitanje milion puta, u Italiji, Belgiji…nestvaran osećaj, samo mogu da se zahvalim na ukazanoj šansi od strane trenera Piolija. Igrao sam posle i protiv Napolija, Salernitane…
Belgija i Anderleht su ipak sledeća stanica, a razlog veoma jednostavan za mladog igrača.
- Želim kontinuitet, želim punu minutažu, zbog sam tražio promenu i mislim da je Anderleht pravi izbor. Igramo i Ligu Evrope, belgijska liga je veoma dobra, kvalitetna i za mladog igrača top adresa. Dobro smo počeli, nemamo poraz, a kao ekipa još rastemo jer imamo mnogo novih igrača, sve to treba da se uklopi. Protiv Dinama iz Minska za plasman u Ligu Evrope zabeležio sam i asistenciju, ali moj zadatak je prevashodno defanziva.
I pored toga trudi se da ugrozi i protivnički gol, odlično igra glavom, služi se obema nogama, a pitanje je gde vidi neke mane, na čemu treba da radi.
- Baš su me to pitali u razgovoru za belgijsku televiziju. Teško je dati odgovor, jer svaki mladi, talentovani igrač ima kvaliteta, ali mora da radi na svim segmentima. Mogu ja biti dobar u duelu jedan na jedan ili prilikom dugih lopti, ali sve zahteva stalno usavršavanje, naporan rad. Mislim da svaki mladi igrač mora mnogo radi na taktičkim stvarima, mi defanzivci na postavljanju, izlascima, duelima, agresivnosti. Mnogo toga dolazi i sa iskustvom, minutima provedenim na terenu.
Jel tata pričao novom reprezentativcu o Piksiju…
- Jeste, jeste. Kad sam mu rekao da smo razgovarali u Torinu, nije mogao da veruje. Još kad sam mu pokazao slike…
Na kraju o imenu Jan Karlo…
- Iskreno ne znam, rođen sam u Nemačkoj, mislim da su roditelji dali to internacionalno ime jer su verovali u moju budućnost, a ona je eto baš internacionalna, Nemačka, Italija, Belgija… Lako za seo svet, Jan Karlo. Kako da me zovu u Srbiji? Samo Karlo – rekao je mladi as Anderlehta i novi reprezentativac Orlova, Jan Karlo Simić.
Kurir sport